Четрдесет и пет година „Кума“

Књига Мариа Пуза изашла је 1969. године, изазвавши велике контраверзе, а три године касније, Фресис Форд Копола, уз његову сарадњу, адаптира роман у сценарио и прави истоимени филм (први избор продукцијске куће је био Серђио Леоне) који је данас, по Америчком филмском институту, други најбољи амерички филм свих времена, после Грађанина Кејна, Орсона Велса.

Марио Пузо је лик Вита Корлеонеа базирао на двојици стварних криминалаца, Френку Костелу и Карлу Гамбину. Цела књига, изузев пар сцена, екранизована је у два дела: цели први део (1972) и пола другог (1974). Друга половина 2. дела и трећи део су дело Кополиних руку, уз савете Мариа Пуза. Гангстерски филмови су од самог настанка имали обавезну цензуру: главни лик је морао да падне, јер би у супротном дошло до глорификације насиља и криминала.

Тај шаблон је искоришћен и у Куму, као што је и у првом гангстрском филму Мали Цезар (1931). Тако и у Куму, главни ликови гину, животи им нису нимало лаки, пуни беса, мржње, страха, напетости, смрти и у ретким тренуцима среће, који опет бивају прекинути неким од већ наведених мотива. Тако је и у филму Брајана де Палме Лице с ожиљком (Scarface 1990). Кум се, такође, сматра и једним од најутицајних филмова свих времена, поготово у том жанру.

Чак се и афирмација морала и мит о чистоти, могу пронаћи између редова кроз ово дело. Иако главни ликови живе у суровом и посве страшном свету криминала, међу њима влада одређен кодекс и одређена правила која се морају поштовати. Љубав међу члановима породице (у овом случају породица се може тумачити и као организација) је толико јака и обавезујућа, где је свако спреман да заштити оно што је његово и њему свето, а то је управо породица изнад које је једино Бог. Иако су сви верници, врло често крше неке од Божјих заповести, највише убиство. Ту се ствара контрадикција између ликова и њихових уверења. Без обзира што је проституција неморална, они се њоме баве, експлоатишу девојке по борделима, али они сами не учествују у таквим чиновима. Поштују и верују у Бога, одричу се свега нечастивог, док убијају друге људе, верујући да ће се тиме испрати. Оданост породици и крвне везе су стављене упоредо с бруталним и осветничким проливањем крви и неминовним падом породице.Романтизоване сцене кућног живота чланова породице – породично венчање, куповине, крштења, спремање хране – исплеплетене су са сценама ужасног насиља и наручених убистава, наводи Милош Бабић, професор Теорије филма.

Питање моралности и чистине нечијих дела јако je сложено: млади Вито убија локалног богаташа који краде од сиромашних и злоставља их, како психички, тако и физички, али тиме ослобађа грађане тог насеља од њиховог тиранина. Да ли га то чини херојем или антихеројем са верског аспекта? Ови модерни Пилати су наставили и установили  лик антихероја у филму.

Ал Пачино и Марлон Брандо као Мајкл и Вито Корлеоне

Мајкл Корлеоне, најмлађи син, ратни ветеран, маринац, хладан лик, али промишљат и рационалан на оца. Супротност је старијој браћи Сонију (прек, реагује у афекту, бесан, тврдоглав, колерик) и Фреду (неодлучном, незаинтересованом, флегматичном типу), попут најмлађих принчева у бајкама. Такође, као и његов отац, умире мирно, у дубокој старости, у дворишту своје куће на Сицилији, далеко од буке града, јаука убијених и плача ожалошћених, али у дубокој тузи и сам. Ретки су случајеви у стварном животу да неки дон тако умре, како наводе познаваоци и аналитичари мафије као социолошког феномена.

У вези са техничким аспектима филма, највише коришћена врста монтаже је континуирана и монтажа унутар кадра, а најбољи конкретан пример за то су сцене снимане на Сицилији (сцене у екстеријеру: житна поља, двориште). Мање се користила монтажа између појединих кадрова, али са врло значајним моментима попут сцене у којој је покушај атентата на Вита Корлеонеа. Камера коришћена у снимању филма је Mitchell BNCR, Bausch & Lomb Super Baltar Lenses, са траком од 8 милиметара. Мешавина дугих и кратких кадрова. Коришћени су сви планови, сем плана детаља. Скоро током целог филма је статична и углови снимања су у домену погледа са повременим кадровима из горњег ракурса. Камера највише долази до изражаја у напетим, често мучним сценама које шаљу неку одређену поруку. Када Џек Волц (Џон Марли), директор студија, одбија да запосли Доново кумче, буди се јутро после у свом кревету са главом свог најбољег и најскупљег коња.

Коришћено је више планова да би се указало на гнусност чина и хорор који је Волц осетио, исказавши га дугим урлицима:

Уочене метафоре и симболи:

1. Постојање пет породица

Старокинеско поимање елемената: „Елементи су овде: вода, дрво, ватра, земља и метал; на ваздух се није обраћала пажња. У једном старом стиху каже се: ,,Вода производи дрво; али уништава ватру; ватра производи земљу; али уништава метал;метал производи воду; али уништава дрво; дрво производи ватру; али уништава земљу, земља производи метал; али уништава воду.“ Као што пет елемената функционишу, тако и свих пет породица коегзистира – нови послови, нови конфликти; нова примирја, нове провокације итд.

2. „Лука Браци спава са рибама“

Поред јасне метафоре мртве рибе, са том поруком у Сонијевом крилу да је Лука мртав, постоји и разлог зашто баш риба, као симбол. Али риба је истовремено и ,,хладнокрвна“, у симболици ,,вреле страсти и не господаре њоме“ и стога је такође постала део сакралних обеда и има улогу жртве.

3. Мајклова супруга на Сицилији

У филму који је прича о криминалу и илегалним пословима, међу којима је и проституција, зачудо нема таквих сцена, где би голотиња била бар донекле подразумевана, али се амерички филм, за разлику од европског, тада још није у потпуности ослободио те врсте цензуре. Једина сцена у којој има голотиње је прва брачна ноћ Мајкла и његове супруге. Њена нагост би могла представљати људе у „прастању“, без социјалних и хијерархијских разликовних обележја одеће. Она је честа приликом ритуала иницијације или посвећења… тј. њену посвету њему, као човеку из белог света, становнику великог града, насупрот ње, невине и нежне сељанчице, која није видела даље од свог родног места; Мајкл је и даље обучен када се сцена завршила. Ово би могло бити једно од значења, поред очигледног.

4. Смрт Вита Корлеонеа у његовој башти

Башта (врт) у којем Вито пада од инфракта, може бити метафора за Рајски врт. Ликови у филму су католичке вероисповести и ако се то узме у обзир могло би се расправљати о животу Вита Корлеонеа и да ли је заслужио да оде у Рајску башту, јер код католика постоји и вера о чистилишту. Да ли је за њега чистилише била смрт његовог сина, патња и бол коју је морао да осети да би измирио зараћене породице и очистио савест, да би свој крај дочекао играјући се са дететом свог убијеног сина? Или пак, башта представља његов мир и спокој, који је он изградио поред своје агресивне и покварене империје? Било једно или друго, стари дон је отишао у вечни мир, падом на мир који је сам изградио.

Прошло је четрдесет и пет година од настанка Кополиног ремек-дела. Од тада, до данас његово наслеђе је огромно! Број референци небројив; култни статус сигуран.

Без обзира на све горе наведено, Кум ће сигурно бити најбољи филм свог жанра икада, ако не и уопште. Са оваквом драматургијом, сценаријем, глумцима и режијом, тешко да ће се наћи бољи. Поготово у данашњем времену пуном 3D-ова 4D-ова, 6D-ова и осталих техничких могућности где се права бит и суштина губе.

Аутор: Никола Павловић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *