Čarape iz poslednjeg bosanskog sela

Ako odete u selo Lukomir, nemoguće je da ne sretnete starce i starice koji su jedini preostali stanovnici tog sela. Kada sam posetio ovo selo prošlog leta, video sam nekoliko starica kako ručno pravi razne stvari dok uživaju u suncu jednog letnjeg dana. One nose tradicionalnu i ručno ispletenu odeću koja podseća na običaje nomadskih plemena i vraća nas u prošlost, nekoliko vekova unazad.

Stare kuće sa visokim krovovima, debelim kamenim zidovima i drvenim crepom govore o hladnim i oštrim zimama koje prođu kroz selo Lukomir. U međuvremenu, nadomak sela, jedan stariji pastir štiti svoje stado ovaca na cvetnoj poljani zajedno sa debelim psima. Ostali seljaci završavaju svoje dnevne obaveze na obroncima sela, a jedan stariji čovek rezbari drveni držač za kosu.

Deluje kao da svi ovi ”karakteri” čine, deo po deo, celokupnu sliku ovog sela. Za sve to vreme, ja uživam ispajajući čašu soka, a jedna od onih starica stoji iza ograde i ljubazno me poziva na svom jeziku da joj priđem. Pokazuje mi torbu punu ručno pravljenih vunenih čarapa koje su šarene i deblje ispletene. Pokušao sam da joj objasnim da u mojoj zemlji zime nisu mnogo hladne.

Kad sam krenuo nazad ka Sarajevu, odmah sam zažalio što nisam kupio barem jedan par čarapa, iako zime u mojoj zemlji nema potrebe za njima, zbog doprinošenja skromnom načinu života tih seljaka.

Fotografije i tekst: Bib Frrokaj (Balkanium)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *