Andrej Zvjagincev: Loveless

Ruski film režisera Andreja Zvjaginceva (Andrey Zvyagintsev) istražuje komplikovane odnose jedne savremene ruske porodice. Glavni likovi su muž i žena, u sled procesa razvoda, koji moraju da ostave sve druge stvari oko sebe kako bi zajedno pronašli svog dvanaestogodišnjeg sina koji je nestao. Da li je kidnapovan ili sam pobegao od kuće?

Ulazimo u dinamiku porodice koja se raspada. Otac koji iščekuje dete s drugom ženom i koji ne obraća pažnju na sina. Majka koja je zauzeta svojim ljubavnikom i raznoraznim sujetnim stvarima kako bi ispunila svoj dan. Totalna apatija prema detetu koje sve to gleda i upija. Film uspeva da drži pažnju od početka do kraja tako što pažljivo otkriva detalje u priči. Vidimo roditelje koji polako otkrivaju šta je njihovo dete trpelo i preispituju sve što su ikada rekli ili uradili u njegovom prisustvu. Gledamo ih kako se nose s tim saznanjima, i koliko mržnje i pakosti osećaju jedno prema drugom.

Glumica Marijana Spivak (Maryana Spivak) je odlična u ulozi samožive, nesrećne majke koja želi da pobegne iz braka i mašta o svojoj budućnosti s bogatim ljubavnikom.

Otac, koga igra Aleksej Rozin (Aleksey Rozin), ozbiljan je, uštogljen lik koji pokušava da uradi ono što je najbolje za majku svog novog deteta. U nekom holivudskom filmu, videli bismo priču o dva lika na ivici razvoda čija bi nesreća prouzrokovala njihovo zbližavanje, rešavanje konflikta koji bi bio nagrađen pronalaskom njihovog sina. I u ovom filmu se dosta toga dešava, ali ne na način koji očekujemo. Kako kroz film sve dublje i dublje zalazimo u živote ovih ljudi, vidimo da taj brak možda nikad nije bio srećan i da je ono što se desilo bilo neizbežno. Sina su dobili veoma mladi i odlučili da nastave život zajedno, uprkos savetima da to ne čine. Kada se istraga završi i istina biva otkrivena, u poslednjim kadrovima vidimo nešto što nikada ne bismo pomislili da može da se desi. Film je nepredvidiv, misteriozan i savršeno napisan. Svaka prepirka boli nas i boli dete koje je to verovatno hiljadu puta čulo. Dijalozi muža i žene, žene i njene majke su prepuni prezira i ravnodušnosti, i nigde ne može da se nađe ni trunka ljubavi. Možda je zbog toga njih dvoje traže u drugim ljudima, ljudima koji još uvek nisu zatrovani mržnjom. Kamera radi većinski posao u ovoj priči gde pokazuje slike za koje su čak i najelkoventnije reči suvišne. Jedna od najvećih pouka ovog filma je ona izlizana rečenica (možda ipak ne izlizana dovoljno), pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.

Autor: Gojko Dimić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *