Андреј Звјагинцев: Loveless

Руски филм режисерa Андрејa Звјагинцевa (Andrey Zvyagintsev) истражује компликоване односе једне савремене руске породице. Главни ликови су муж и жена, у след процеса развода, који морају да оставе све друге ствари око себе како би заједно пронашли свог дванаестогодишњег сина који је нестао. Да ли је киднапован или сам побегао од куће?

Улазимо у динамику породице која се распада. Отац који ишчекује дете с другом женом и који не обраћа пажњу на сина. Мајка која је заузета својим љубавником и разноразним сујетним стварима како би испунила свој дан. Тотална апатија према детету које све то гледа и упија. Филм успева да држи пажњу од почетка до краја тако што пажљиво открива детаље у причи. Видимо родитеље који полако откривају шта је њихово дете трпело и преиспитују све што су икада рекли или урадили у његовом присуству. Гледамо их како се носе с тим сазнањима, и колико мржње и пакости осећају једно према другом.

Глумица Маријана Спивак (Maryana Spivak) је одлична у улози саможиве, несрећне мајке која жели да побегне из брака и машта о својој будућности с богатим љубавником.

Отац, кога игра Алексеј Розин (Aleksey Rozin), озбиљан је, уштогљен лик који покушава да уради оно што је најбоље за мајку свог новог детета. У неком холивудском филму, видели бисмо причу о два лика на ивици развода чија би несрећа проузроковала њихово зближавање, решавање конфликта који би био награђен проналаском њиховог сина. И у овом филму се доста тога дешава, али не на начин који очекујемо. Како кроз филм све дубље и дубље залазимо у животе ових људи, видимо да тај брак можда никад није био срећан и да је оно што се десило било неизбежно. Сина су добили веома млади и одлучили да наставе живот заједно, упркос саветима да то не чине. Када се истрага заврши и истина бива откривена, у последњим кадровима видимо нешто што никада не бисмо помислили да може да се деси. Филм је непредвидив, мистериозан и савршено написан. Свака препирка боли нас и боли дете које је то вероватно хиљаду пута чуло. Дијалози мужа и жене, жене и њене мајке су препуни презира и равнодушности, и нигде не може да се нађе ни трунка љубави. Можда је због тога њих двоје траже у другим људима, људима који још увек нису затровани мржњом. Камера ради већински посао у овој причи где показује слике за које су чак и најелковентније речи сувишне. Једна од највећих поука овог филма је она излизана реченица (можда ипак не излизана довољно), пази шта желиш, можда ти се и оствари.

Аутор: Гојко Димић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *