Лепота једног сна: Крека (2020)

Уколико животна прича свог протагонисту поведе од београдске Професорске колоније до сарадње са највећим светским редитељима и глумцима данашњице, онда је таква прича достојна филма, макар и документарног. Управо један такав филм очекује своју фестивалску премијеру на јесен наредне године: Крека.

Филмска екипа је рад на филму о најпознатијем српском сценографу, Миљену Кљаковићу Креки, започела почетком 2018. године и очекује се да ће снимање бити довршено у Лос Анђелесу јануара 2020. године, након чега следе фазе монтаже и постпродукције. Поштоваоцима седме уметности у Србији Крекино животно дело је одавно познато, али након дугометражног документарног филма у продукцији београдског Центар Филма публика ће моћи да сазна какав је утисак српски сценограф оставио на холивудске глумце и режисере светског гласа.

Режију потписује млади Страхиња Савић (1991, Београд) који је за сада широј публици махом познат по режирању музичких спотова и сарадње са београдском хип-хоп групом „ТХЦФ“. Филм се састоји од интервјуа са Кљаковићевим некадашњим сарадницима, од којих су му многи данас пријатељи, као и инсерта из филмских остварења на којима је Кљаковић радио. Један од најинтересантнијих сегменaта филма је праћење свакодневних активности протагонисте које је започело од уласка у фазу продукције мартa 2019. године.

Филм нам доноси интервјуе са прослављеним америчким глумцем Џонијем Депом, редитељем Беријем Левинсоном и продуцентом Матијем Лешемом. Куриозитет представља да је почетком 2019. године Деп издвојио време да сврати до Кљаковићевог дома у Београду како би поделио импресије о српском културном посленику за потребе овога документарца. Гледаоци ће моћи да сазнају из прве руке како су се Кљаковић и Деп брзо зближили радећи на филму Arizona Dream 1991. године.

Левинсон и Лешем говоре о Креки у студију у Будимпешти где је сниман филм Хари Хафт (2020) [Harry Haft] у коме улоге тумаче Дени Девито и Бен Фостер, а за чију је сценографију заслужан управо Кљаковић који је верно представио улице Њујорка из прошлог века и концентрационе логоре из Другог светског рата Аушвиц и Јавожно. Поред славних режисера, филм приказује и разговор са италијанским директором фотографије Виториом Стораром снимљен у Риму. Крека је радио са Стораром на мини ТВ серији Дина и на филму Мухамед: Гласник Бога.

У документарном филму ће бити приказане сцене из серија и филмовима за које је Кљаковић, иначе рођени Осијечанин, радио сценографију. Кроз овај монтажни колаж и архивске снимке гледаоци ће видети кулисе за мини ТВ серију Дина која се емитовала 2000. Године и за филм Деликатесна радња (1991) за коју је Кљаковић добио престижне награде попут европске филмске награде за најбољег сценографа, „Феликс“, и француске националне награде „Цезар“. Затим је ту филм Ред из 2003. године у ком главну улогу тумачи Хит Леџер, а чију режију потписује Брајан Хелгеланд. Управо ће интервју са овим америчким режисером комплетирати снимање филма наредне године.

Кљаковићев опус краси још једна мини ТВ серија од 8 епизода, Стубови земље, за коју је 2010. године изградио сценографију у Мађарској и Аустрији где је филм сниман годину дана раније. Продукцију овога филма потписује Ридли Скот, а рађен је према истоименом историјском роману Кена Фолета из 1989. године.

Да Крекин рад није запажен само на Западу, сведочи ирански епски спектакл Мухамед: Гласник Бога. Кљаковић је на овом филму, који је најскупљи ирански филм до сада, радио 2015. године заједно са режисером Маџијем Маџидијем који се појављује као саговорник у документарцу Центар Филма. Интервју са прослављеним иранским режисером снимљен је у Техерану.

На неких 80 километара од иранске престонице налази се једина Кљаковићева сачувана сценографија која представља реплику Меке и Медине из 6. века и простире се на преко 120.000 квадратних метара. За разлику од копије Венеције коју је изградио  у Луксембургу за само 20 недеља за потребе филма Secret Passage (2004), а која данас није у животу, кулисе у Ирану и дан-данас стоје и представљају туристичку атракцију која се може посетити. Од Маџидија у филму сазнајемо због чега је ова сценографија која је грађена безмало две и по године сачувана пола деценије након завршетка снимања филма. Окосницу заплета документарног филма чини управо Крекин ходочаснички повратак у бриљантно патворену Меку и Медину.

Поред страних филмаџија, у документарцу се појављују српски режисери Емир Кустурица, с којим је интервју снимљен на Мокрој Гори, затим Горан Паскаљевић, Слободан Шијан, Срђан Карановић и Горан Марковић који говоре о својој сарадњи са Креком. Кљаковић је своју каријеру сценографа наком завршене ликовне академије започео управо 1977. године на филму Горана Марковића Специјално васпитање, а Кустиричино Подземље из 1995. године је један од најуспешнијих домаћих филмова (добитник „Златне палме“ у Кану) за које је Крека градио сценографију. Од новијих домаћих филмских остварења, издваја се Свети Георгије убија аждаху из 2009. године у коме су верно представљени ровови српске војске у Балканском и Првом светском рату.

Када је Центар Филм у питању, овај пројекат је део настојања продуцентске куће да промовише значајне филмске ствараоце из наше земље, као што су то успешно радили кроз серијал „Личности и догађаји“. Кроз преко 60 филмских остварења приказане су биографије доајена српског глумишта попут Светлане Цеце Бојковић, Милене Дравић, Ружице Сокић, Петра Краља, Мише Јанкетића, Зорана Радмиловића као и многих других знаменитих спортиста, писаца, политичара и војсковођа.

Заправо, од оснивања 1966. године, Центар Филм је продуцирао преко 200 филмских наслова који су били запажени не само од стране филмске критике, већ и од шире публике. Нема ко не памти класике попут: Ко то тамо пева (1980), Маратонци трче почасни круг (1982), Национална класа до 785 цм3 (1979), Бој на Косову (1989), Варљиво лето ’68 (1984) за који је управо Крека радио сценографију, Три карте за Холивуд (1993) и сијасет других.

Од 2017. године Центар Филм је део пројекта „ВИП Кинотека“ који реализује са телекомуникационом фирмом „ВИП Мобајл“ (која узгред буди речено ускоро мења име у „А1“). У оквиру пројекта дигиталне рестаурације кинотечке баштине Србије биће рестауриране десетине култних целулоидних остварења Центар Филма. Последњи филм у низу који је добио дигитално рухо је мелодрама Срђана Карановића Нешто између (1982) који је премијерно приказан 5. децембра 2019. године у Југословенској кинотеци.

Све у свему, Крека је посве лична, али и људска прича о једном сну и сањару који га је остварио. Кренути из Београда и завршити на одјавним шпицама најгледанијих филмских остварења данашњице јесте у неку руку српски сан, а Миљен Кљаковић Крека је један од ретких људи са ових простора који га је досањао.

Аутор: Стефан Пајовић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *