Порталибрис – веран књижевности

Издавачка кућа Порталибрис нешто је посебно у данашњој издавачкој продукцији. Основана је 2005. године али је до данас учинила доста за ревалоризацију појединих аутора и уопште српске књижевности. На почетку рада, издавачки програм био је шаренолик, али су се временом профилисали. Препознатљиви су, између осталог, по објављивању домаћих писаца фантастике. Посебно је значајна едиција Отргнуто од заборава коју су основали 2017. године.

Све ово је било довољно да поразговарамо са једним од представника Порталибрис тима и да читаоцима Култа приближимо рад и идеју ове издавачке куће. Разговор смо покренули са Бојаном Вукојичић, која је већ неко време ПР и лектор издавачке куће Порталибрис, посебно задужена за едицију Отргнуто од заборава. Како је међу најмлађима у редакцији, нарочито се залаже за сарадњу са млађим људима и труди се да руши стереотипе да млади не читају добре књиге, које су вредне присећања. То је разлог, како каже, и за успостављање сарадње са Култом. Повод за кафу са Бојаном био је Сајам књига у Београду, где су представљена нова издања и годишњи рад Порталибриса.

Издавачка кућа Порталибрис на овогодишњем Сајму књига у Београду представила је седам нових издања домаћих аутора (Душана Паучковића, Љиљане Бањанин Вукић, Верослава Ранчића, Владимира Ђурђића, Владислава Радака, Марије Милојевић и Бориса Рашете). Како је сајамска публика реаговала на ова издања? Каква је, из вашег угла, ситуација када је домаћа продукција у питању?

Ове године смо, када су у питању нова издања домаћих писаца, хтели да покушамо нешто другачије. Поред домаће фантастике, по којој се трудимо да будемо препознатљиви, желели смо да читаоцима дамо наслове са нешто другачијим темама, али које ипак остају верне духу наше издавачке куће. Врло нам је драго да је то сајамска публика примила веома добро. Поједини наслови, као што су Мустафа Голубић и Павле Бастајић: Стаљинове убице Бориса Рашете или Урошеве хронике: господари и жупани Владимира Ђурђића премашили су чак и наша очекивања.

Што се тиче домаће продукције, могу рећи да смо ми, у оквиру куће, задовољни. Порталибрис тежи да се окрене и младим, досад неафирмисаним писцима, и не можемо очекивати да ће такви, нови наслови „планути” одмах, што нам и није циљ. Постепено упознајемо публику са литературом нешто другачијег жанра и стила, и верујемо да ће се то временом сигурно исплатити.

У вашој издавачкој кући постоји потреба за објављивањем писаца који су у великој мери маргинализовани и заборављени. Ви сте успели да отргнете од заборава многа имена, те су у том смислу изузетно значајна реиздања заборављених писаца, која сада броје скоро две стотине наслова. Без познавања прошлости, елиотовски речено, не можемо говорити о будућности књижевности, нити о будућности уопште. Због чега сте ви одлучили да се посветите заборављеним именима?

Едиција Отргнуто од заборава нам је веома значајна. Са њом смо кренули из више разлога. Најпре смо желели да срушимо стереотипе – српска књижевност се неретко представља једнодимензионално, и своди се, нарочито у настави књижевности, на увек исту листу имена. Нисмо желели да споримо вредност једног Стевана Сремца или Боре Станковића, међутим, запитали смо се да ли је, и у којој мери, било и других имена. Наметала су се разна питања – где су жене које су писале, да ли је могуће да нико није покушао да напише нешто на пољу фантастике, детективских прича?

И сад се нашалимо да смо у том у том тренутку нашли „бунар без дна”. Онда се враћање тим писцима претворило у неку врсту мисије, којој су се сви из редакције предано посветили. Схватили смо да овом едицијом исправљамо неку врсту неправде према људима који су игром несрећних околности претрпели да се оно највредније што су иза себе оставили скрајне и потисне до заборава.

Едиција Отргнуто од заборава обогаћена је и објављивањем целокупних дела Растка Петровића, једног од највећих српских књижевника прве половине 20. века. Непотребно је уопште говорити о значају дела Растка Петровића, али је чињеница да су овакви издавачки подухвати ретки. Шта је било пресудно да објавите баш Растка Петровића? Која његова дела сте објавили?

Растко Петровић је доказ да је оснивање једне такве едиције, каква је наша Отргнуто од заборава, без сумње вредело. Морамо рећи да не спада свако дело које вратимо у врхунце наше књижевности. Ми ни не желимо да створимо такву слику. Међутим, дела Растка Петровића заузимају баш то место. И ако је неко доживео ту неправду да његово име у нашој култури и традицији није присутно онолико колико треба и мора да буде, онда је то овај писац. Не смемо дозволити да једно дело какво је, рецимо, Дан шести, буде познато тек неколицини људи. У настави књижевности у школама се често ни не спомене какав је преокрет донела једна Бурлеска Господина Перуна Бога Грома. Запостављање оваквог имена заиста је недопустиво.

Отуда, ми смо објавили, уз поменуте наслове, и многе друге – Расткове Есеје и чланке, његове Дипломатске списе. Вратили смо се његовим путописима, нарочито Африци. Опус једног оваквог писца је величанствен, и враћање њему била је и наша потреба, али и велика жеља.

Код вас можемо пронаћи следећа имена: Светозар Ћоровић, Милутин Ускоковић, Пера Тодоровић, Лазар Комарчић, Драгутин Илић, Милорад Шапчанин, Стојан Новаковић итд. Шта је заједничко свим овим људима чија дела сте објавили? Које је следеће име?

Основна ствар која им је заједничка, а што се даје закључити и из пређашњег описа едиције Отргнуто од заборава, јесте то што су ови умови широј читалачкој публици непознати. Оно што их, међутим, такође повезује јесте и то да су се бавили нетипичним жанровима или темама које тек сада оживљавају. Драгутин Илић је аутор прве научнофантастичне драме После милијон година, Лазар Комарчић је аутор првог научнофантастичног романа Једна угашена звезда. Дела Стојана Новаковића врло су разноврсна, али смо се ми прво окренули мање познатој историографској грађи. Сва та дела су битна не само за књижевност. Они су важан део свеукупне наше науке и културе, која се поступно развијала.

Објавили сте и заборављене српске књижевнице: Милицу Јанковић, Анђелију Лазаревић, Љубицу Радоичић, Јелену Димитријевић и Даницу Марковић. Иако се у последње време доста, или барем више, пише о женама у науци, чињеница је да је потребно стратешки радити на томе да српске књижевнице буду склоњене са маргина историје књижевности. У томе је Порталибрис, рекло би се, посебан и врло успешан. Какав је даљи план? Настављате да радите на ревалоризацији књижевности српских књижевница?

Како смо раније поменули, српска књижевност уме да се каткада гледа стереотипно. У школској лектири, поред Исидоре Секулић и Десанке Максимовић, можете  „на прсте” набројати женске писце. Када су жене у питању, међутим, поред рушења стереотипа да оне нису писале, ваља рушити и стереотип да су њихова дела „сентиментална” литература за разбибригу. Дела која смо досад објавили то несумњиво оповргавају. Наш циљ, за почетак, био је да људи за ова имена уопште чују. За то користимо и могућности које нам интернет пружа, али се и трудимо да то чинимо кроз сарадњу са људима који негују вредности које су нама битне. Није нам важно да ова имена представимо било где, већ трагамо за правим читаоцима које би овакви скрајнути писци занимали. Тако се изродила сарадња са вашим листом. Даљи план нам је да са још више ангажовања трагамо за оваквим писцима, и да их представљамо не само кроз медије већ и на факултетима и у школама. Надамо се да ћемо то у догледној будћности успети да остваримо.

Оно по чему сте посебни јесте и лепа комуникација са читаоцима и пратиоцима. Упутили сте апел свим љубитељима писане речи да шаљу своје предлоге које би писце и њихова дела волели да виде у Порталибрису. Какве су реакције? Верујем да сте добили добре предлоге.

Занимљиво је да нам је реакција читалаца била готово од пресудне важности, нарочито када смо, пре две године, тек започели са едицијом Отргнуто од заборава. План је направљен, али било је тешко доћи до појединих аутора. Неке ни сами, до тренутка док их нисмо реиздали, нисмо познавали. Али читаоци су се тада јављали са именима писаца, и то је била она одскочна даска која нам је била неопходна. То су све личности које су живеле у слично време, неретко су се и познавали, неки и сарађивали. И тако смо и ми даље лакше долазили до наслова. Свакако да нам читаоци и даље, када наиђу на неко заборављено име или наслов, могу слати своје предлоге. Неретко их, као и ове године, добијамо и лично, на Сајму књига.

Ко чини тим Порталибриса? На штанду сте били насмејани и врло дружељубиви, где још можемо да вас упознамо?

Тим Порталибриса је од ове године нешто другачији и шири. Јована Ристић Николић је уредница, док се ја, са колегиницом Јованом Јањић, бавим лектуром и ПР-ом. Ту је и наша дизајнерка Весна Петриновић, која је одговорна за, сад већ општепознате, корице ових књига. Књижара је у Скадарској 45. Оно што је занимљиво за нас јесте то што ми заједно радимо и на сајту али и на друштвеним мрежама, што нам омогућава много лакшу комуникацију са читаоцима. Битан нам је и непосредан разговор с купцима, па смо током Сајма књига све време ту, препоручујемо наслове, трудимо се да их приближимо писцима.

Порталибрис у једној реченици?

Мала група људи верна српској књижевности, која спаја традицију и нашим читаоцима нове, мање познате жанрове.

Шта можемо да очекујемо од вас у наредном периоду?

У наредном периоду можете очекивати, за почетак, још нових наслова, пре свега реиздања. Нашли смо још дивних наслова, који ће ускоро угледати светлост дана. Такође, у потрази смо за мање познатим насловима већ афирмисаних писаца. Слично смо учинили са Браниславом Нушићем. Биће ту још неких изненађења, нарочито на друштвеним мрежама, где смо склони да покрећемо и наградне игре, али нећемо сада све откривати.

Разговор водила: Милена Кулић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *