Istanbul night: nesvakidašnji muzički trio

Kada poželite rođendansku čestitku, obično se istoj radujete kada ,,doleti” u kasne/ rane jutarnje sate i to budu prve najlepše želje od vama dragih osoba. Ali, kada se ista čestitka pojavi od nepoznate osobe i ona uz sve ,,rođendanski” rečeno sadrži i dodatak: ,,Raspoloženi za intervju?”, otkrijete da ima nešto dragoceno u poklonu koji se otvara puštanjem play liste pošiljaoca, poznatijeg kao: Istanbul night. Ono što usledi je spontani razgovor u jednom od novosadskih ,,jesenjih” kafića, uz kafu, ratluk i priču o muzici. Kako je to izgledalo, i šta je sve za KULT otkrio Roni Beraha kompozitor, muzičar i jedan od članova sastava Istanbul night pročitajte u nastavku:

Interesantno je, a verujem da svakom čitaocu skreće pažnju upravo orijentalni momenat koji se krije kako u vašoj muzici, ali i u samom nazivu Istanbul night. Šta vas je to navelo da stvarate i dozivate ,,istanbulsku” noć i kakva se muzika i priča kriju iza iste?

Kao kompozitor, ali i baveći se muzikom oduvek sam bio zainteresovan za povezivanje gotovo nespojivih instrumenata (električni, klasični, etno) i muzička poigravanja klasičnom muzikom i drugim ne tako srodnim muzičkim pravcima. Tu je svakako doprinela i priča o mom poreklu i sefardskim korenima. Vraćanje upravo zaboravljenoj sudbini Sefarda, koji nakon izgnanstva stižu na prostor Otomanske imperije, čija muzika sama poprima uticaj Balkana, ritmova ponajviše, a negde i forme kao u Grčkoj. Naravno, samom nazivu ali i kompozicijama doprinela je i poseta Istanbulu, upoznavanje sa muzikom sufija gde se nadamo da ćemo uskoro dobiti priliku i za javno muzičko predstavljanje.

2016. godine objavljujete svoj prvi album Istanbul night Modes, impressions on sufi and sephardic songs. Kako je izgledalo pripremanje albuma, šta ste sve poželeli albumom da predstavite?

Album je samizdat, objavljen zahvaljujući udruženju Banatartemuzika, koje je i pokrenuto mojom inicijativom, radom i željom da stvorim mesto koje će pružiti priliku umetnicima da njihove ideje i kreacije ugledaju svetlost dana. Prvi proizvod bio je upravo album Istanbul night-a koji pored novih kompozicija obuhvata i obrade nekih nama dragih melodija. Na njemu su četiri autorske kompozicije, deo mojih kompozitorskih kreacija: A-mode, D-mode, G-mode i C-mode nazvane po žicama violončela ali i obrade sefardskih pesama, preludijum i igra u stilu sufi muzičara. Osnova albuma ali i našeg muzičkog sastava upravo je ideja stvaranja muzičkog jedinstva tri instrumenta: klasičnog (violončelo), etno (perkusije) i električnog (gitara). Reč je o melodiji koja donosi muziku i ritam orijenta i sefardskih pesama.

Iako mnogi ne znaju, a sam naziv sastava svakako dodatno rađa misteriju o vama, vi ste zapravo sastav sa prostora Srbije, tačnije perkusionista Vladimir i ti kao kompozitor i violončelista, živite i radite u Zrenjaninu dok je gitarista – Aleksandar, kako se međusobno volite našaliti, element iz Kikinde. Ipak, vaši nastupi su najpre zasijali i oduševili Zrenjanin. Kako je to bilo svirati u svom rodnom gradu?

Prvi nastup sastava Istanbul night bio je u Zrenjaninu 2013. godine u okviru uličnog festivala Korzofest. I tada, reakcija publike bila je više nego pozitivna. Ipak, Zrenjanin je grad u kojem su novosti na alternativnoj sceni bile prisutne, jer je ovaj grad oduvek mnogo davao, ali, nažalost, mnogo kvalitetnih muzičara je iz njega odlazilo.

Nakon što ste nastupili u rodnom gradu, potom i u Novom Sadu, Beogradu, odlučili ste da orijent povedete i nešto dalje. Koje gradove izdvajate sa svojih putovanja i naravno kako je to bilo nastupati na čuvenom Budapest Ritmo Festival-u?

Nakon gotovo godinu dana nastupa u Srbiji, odvažili smo se na put i u druge gradove Evrope, s tim da će nam verujem u dugom sećanju ostati upravo nastup u Firenci, Brod Teatru u Novom Sadu, u klubu Polet, a tu je svakako i Budapest Ritmo. Ako me pitaš za festival Ritmo, reč je o jednom zaista važnom događaju i našem, čini mi se, najboljem nastupu. Bili smo okruženi muzičarima iz čitave Evrope ali i sveta. Tu su bili: Klapa iz Hrvatske, muzički sastavi iz Mađarske, Japana, Amira Medunjanin i drugi. Sve u svemu jedan neverovatan događaj, i čast da baš mi zatvorimo i ispratimo publiku našom muzikom.

Nakon svakako uspešnih nastupa i onih za koje se tek pripremate, da li imate nešto novo u planu kako u samim kompozicijama ali i nastupu?

U poslednje vreme, mogu svakako da kažem, da razmišljamo o nešto sadržajnijem scenskom nastupu. Kako je muzika ono što prati ples, kulturu jednog podneblja, pokušavamo da povežemo istočnjačke pokrete sa melodijom. Multiumetnički performans, kao sugestija nama dragih ljudi navodi nas na razmišljanje o uključivanju naše muzike i scene. Kombinacija priče i nastupa je ono što je do sada pokazalo veliko oduševljenje kod publike, a ples će biti jedan korak više.

Kada je reč o samoj muzici, u pripremi je novi album, na  kojem će se naći i dve nove kompozicije koje su trenutno u izradi: Džezva i Arabesque, ali i obrada jedne sefardske pesme Alta es la luna (Visoko je mesec). Toliko za sada otkrivamo, ipak će to biti iznenađenje.

Kako je to sarađivati sa muzičarima iz ,,svog kraja” i kako teku pripreme pred nastupe?

Vladimir, poznatiji kao Coka je neverovatan muzičar i moj dugogodišnji prijatelj. Coka živi i radi u Zrenjaninu gde smo se i  upoznali, dok je poznanstvo sa Aleksandrom, našim gitaristom, elementom iz Kikinde, započelo na Korzofest-u u Zrenjaninu. Aca je čovek-provod i na našim nastupima uvek se nekako završi njegovom doskočicom. Naše pripreme pred nastupe nisu klasično svakodnevno okupljanje, već prema obavezama koje donosi svaki dan, usklađujemo i viđanja, druženja i muziku.

Kako ste svakako neobičan sastav da li ste do sada imali priliku ili poželeli da sarađujete sa drugim sebi bliskim ili drugačijim muzičarima?

Do sada smo imali dve nama veoma drage saradnje, koje su nastale spontano i pod ,,slučajnim” okolnostima. Naime, na Etno fesivalu na Paliću, kako Coka nije mogao da nastupa, poslali su nam u zamenu i ispomoć gošću iz Budimpešte – Fatimu Gozlan, inače Mađaricu alžirskog porekla. Svirala je na perkusijama i moram priznati, bila je uspešna zamena i jedno neverovatno iskustvo. Nakon svega sat vremena razgovora, zasvirali smo zajedno kao da to činimo svaki dan. Druga saradnja, bila je u Zelenom zvonu u Zrenjaninu a potom i u Beogradu. Bojan Boljanac, koji vešto izvodi muzičke akrobacije na panovoj fruli i kavalu, nastupao je zajedno sa sastavom Istanbul night.

Spomenuo si Banatartemuzika, udruženje koje si sam pokrenuo i koje pruža potporu mladim umetnicima. Šta sve podrazumeva rad ovakvog jednog udruženja i ko sve može da vas kontaktira?

Banatartemuzika funkcioniše kao agencija koja angažuje umetnike, muzičare. Reč je o izdavačkoj kući za nosače zvuka i digitalnu distribuciju audio i video snimaka. Od skora radimo i booking za festivale u inostranstvu. Udruženje je prilika za sve umetnike da putem naše kuće realizuju koncerte ili da zajedno sa udruženjem organizuju događaje, isto tako preko nas mogu da izdaju muzički album.

Na YouTube-u imamo priliku da vidimo i muzički video za kompoziciju D-mode. Pored egzotičnog ritma, svakako da je primetno da je rad postojao i na scenografiji i režiji samog spota. Kako je spot nastao? Da li planirate još ovakvih video ostvarenja?

Saradnja sa prijateljima Rastkom Stefanovićem i Drinom Krlić bili su zaslužni za nastanak video spota. Rastko, kao idejni tvorac spota, moj prijatelj i jedna neverovatna ličnost oduvek je bio fasciniran starim pričama, legendama i ja se vrlo dobro sećam još u srednjoj školi da je bio u stanju da obučen kao čovek iz devetnaestog veka prošeta ulicama Zrenjanina. Otuda i kreativnost i duh vremena i u samom spotu, dok je Drina Krlić bila kostimograf i svakako u potpunosti ispratila i samu pozadinu priče.

U budućnosti planiramo još ovakvih video spotova, ali, nažalost, finansijske mogućnosti ne omogućavaju baš svakoj ideji da zaživi. Jedna takva, nerealizovana ideja, koja još uvek stoji kao gotov ali neobjavljen proizvod u kompjuteru je kompozicija posvećena migrantima za koju je planiran i animirani muzički spot.

Kada možemo da očekujemo novi nastup i gde?

Do kraja godine u planu su dva nastupa, jedan u Kikindi na Jazz festivalu, a drugi u Subotici, klubu Klein House, danas 14.10.2017 sa početkom u 22.00. Ovim putem pozivamo sve, da dođu i uživaju sa nama.

I za kraj, nije dovoljno samo stvarati, povremeno se treba osvrnuti na urađeno i preneti poruku i drugim mladim umetnicima, kreativcima, onima koji tek počinju. Kakvu poruku šalje Istanbul night?

Kličite živela umetnost! I u ovoj surovoj kapitalističkoj realnosti pokušavajte da stvarate što više!

Razgovor vodila: Miljana Milanković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *