Istanbul night: несвакидашњи музички трио

Kaда пожелите рођенданску честитку, обично се истој радујете када ,,долети” у касне/ ране јутарње сате и то буду прве најлепше жеље од вама драгих особа. Али, када се иста честитка појави од непознате особе и она уз све ,,рођендански” речено садржи и додатак: ,,Расположени за интервју?”, откријете да има нешто драгоцено у поклону који се отвара пуштањем play листе пошиљаоца, познатијег као: Istanbul night. Оно што уследи је спонтани разговор у једном од новосадских ,,јесењих” кафића, уз кафу, ратлук и причу о музици. Како је то изгледало, и шта је све за КУЛТ открио Roni Beraha композитор, музичар и један од чланова састава Istanbul night прочитајте у наставку:

Интересантно је, а верујем да сваком читаоцу скреће пажњу управо оријентални моменат који се крије како у вашој музици, али и у самом називу Istanbul night. Шта вас је то навело да стварате и дозивате ,,истанбулску” ноћ и каква се музика и прича крију иза исте?

Као композитор, али и бавећи се музиком одувек сам био заинтересован за повезивање готово неспојивих инструмената (електрични, класични, етно) и музичка поигравања класичном музиком и другим не тако сродним музичким правцима. Ту је свакако допринела и прича о мом пореклу и сефардским коренима. Враћање управо заборављеној судбини Сефарда, који након изгнанства стижу на простор Отоманске империје, чија музика сама поприма утицај Балкана, ритмова понајвише, а негде и форме као у Грчкој. Наравно, самом називу али и композицијама допринела је и посета Истанбулу, упознавање са музиком суфија где се надамо да ћемо ускоро добити прилику и за јавно музичко представљање.

2016. године објављујете свој први албум Istanbul night Modes, impressions on sufi and sephardic songs. Како је изгледало припремање албума, шта сте све пожелели албумом да представите?

Албум је самиздат, објављен захваљујући удружењу Banatartemuzika, које је и покренуто мојом иницијативом, радом и жељом да створим место које ће пружити прилику уметницима да њихове идеје и креације угледају светлост дана. Први производ био је управо албум Istanbul night-а који поред нових композиција обухвата и обраде неких нама драгих мелодија. На њему су четири ауторске композиције, део мојих композиторских креација: A-mode, D-mode, G-mode i C-mode назване по жицама виолончела али и обраде сефардских песама, прелудијум и игра у стилу суфи музичара. Основа албума али и нашег музичког састава управо је идеја стварања музичког јединства три инструмента: класичног (виолончело), етно (перкусије) и електричног (гитара). Реч је о мелодији која доноси музику и ритам оријента и сефардских песама.

Иако многи не знају, а сам назив састава свакако додатно рађа мистерију о вама, ви сте заправо састав са простора Србије, тачније перкусиoниста Владимир и ти као композитор и виолончелиста, живите и радите у Зрењанину док је гитариста – Александар, како се међусобно волите нашалити, елемент из Кикинде. Ипак, ваши наступи су најпре засијали и одушевили Зрењанин. Како је то било свирати у свом родном граду?

Први наступ састава Istanbul night био је у Зрењанину 2013. године у оквиру уличног фестивала Коrzofest. И тада, реакција публике била је више него позитивна. Ипак, Зрењанин је град у којем су новости на алтернативној сцени биле присутне, јер је овај град одувек много давао, али, нажалост, много квалитетних музичара је из њега одлазило.

Након што сте наступили у родном граду, потом и у Новом Саду, Београду, одлучили сте да оријент поведете и нешто даље. Које градове издвајате са својих путовања и наравно како је то било наступати на чувеном Budapest Ritmo Festival-u?

Након готово годину дана наступа у Србији, одважили смо се на пут и у друге градове Европе, с тим да ће нам верујем у дугом сећању остати управо наступ у Фиренци, Брод Театру у Новом Саду, у клубу Полет, a ту је свакако и Budapest Ritmo. Ако ме питаш за фестивал Ritmo, реч је о једном заиста важном догађају и нашем, чини ми се, најбољем наступу. Били смо окружени музичарима из читаве Европе али и света. Ту су били: Клапа из Хрватске, музички састави из Мађарске, Јапана, Амира Медуњанин и други. Све у свему један невероватан догађај, и част да баш ми затворимо и испратимо публику нашом музиком.

Након свакако успешних наступа и оних за које се тек припремате, да ли имате нешто ново у плану како у самим композицијама али и наступу?

У последње време, могу свакако да кажем, да размишљамо о нешто садржајнијем сценском наступу. Како је музика оно што прати плес, културу једног поднебља, покушавамо да повежемо источњачке покрете са мелодијом. Мултиуметнички перформанс, као сугестија нама драгих људи наводи нас на размишљање о укључивању наше музике и сцене. Комбинација приче и наступа је оно што је до сада показало велико одушевљење код публике, а плес ће бити један корак више.

Када је реч о самој музици, у припреми је нови албум, на  којем ће се наћи и две нове композиције које су тренутно у изради: Џезва и Arabesque, али и обрада једне сефардске песме Аlta es la luna (Високо је месец). Толико за сада откривамо, ипак ће то бити изненађење.

Како је то сарађивати са музичарима из ,,свог краја” и како теку припреме пред наступе?

Владимир, познатији као Цока је невероватан музичар и мој дугогодишњи пријатељ. Цока живи и ради у Зрењанину где смо се и  упознали, док je познанство са Aлександром, нашим гитаристом, елементом из Кикинде, започело на Korzofest-u у Зрењанину. Аца је човек-провод и на нашим наступима увек се некако заврши његовом доскочицом. Наше припреме пред наступе нису класично свакодневно окупљање, већ према обавезама које доноси сваки дан, усклађујемо и виђања, дружења и музику.

Како сте свакако необичан састав да ли сте до сада имали прилику или пожелели да сарађујете са другим себи блиским или другачијим музичарима?

До сада смо имали две нама веома драге сарадње, које су настале спонтано и под ,,случајним” околностима. Наиме, на Етно фесивалу на Палићу, како Цока није могао да наступа, послали су нам у замену и испомоћ гошћу из Будимпеште – Фатиму Гозлан, иначе Мађарицу алжирског порекла. Свирала је на перкусијама и морам признати, била је успешна замена и једно невероватно искуство. Након свега сат времена разговора, засвирали смо заједно као да то чинимо сваки дан. Друга сарадња, била је у Зеленом звону у Зрењанину а потом и у Београду. Бојан Бољанац, који вешто изводи музичке акробације на пановој фрули и кавалу, наступaо је заједно са саставом Istanbul night.

Споменуо си Banatаrtemuzika, удружење које си сам покренуо и које пружа потпору младим уметницима. Шта све подразумева рад оваквог једног удружења и ко све може да вас контактира?

Banatartemuzika функционише као агенција која ангажује уметнике, музичаре. Реч је о издавачкој кући за носаче звука и дигиталну дистрибуцију аудио и видео снимака. Од скора радимо и booking за фестивале у иностранству. Удружење је прилика за све уметнике да путем наше куће реализују концерте или да заједно са удружењем организују догађаје, исто тако преко нас могу да издају музички албум.

Na YouTube-u имамо прилику да видимо и музички видео за композицију D-mode. Поред егзотичног ритма, свакако да је приметно да је рад постојао и на сценографији и режији самог спота. Како је спот настао? Да ли планирате још оваквих видео остварења?

Сарадња са пријатељима Растком Стефановићем и Дрином Крлић били су заслужни за настанак видео спота. Растко, као идејни творац спота, мој пријатељ и једна невероватна личност одувек је био фасциниран старим причама, легендама и ја се врло добро сећам још у средњој школи да је био у стању да обучен као човек из деветнаестог века прошета улицама Зрењанина. Отуда и креативност и дух времена и у самом споту, док је Дрина Крлић била костимограф и свакако у потпуности испратила и саму позадину приче.

У будућности планирамо још оваквих видео спотова, али, нажалост, финансијске могућности не омогућавају баш свакој идеји да заживи. Једна таква, нереализована идеја, која још увек стоји као готов али необјављен производ у компјутеру је композиција посвећена мигрантима за коју је планиран и анимирани музички спот.

Када можемо да очекујемо нови наступ и где?

До краја године у плану су два наступа, један у Кикинди на Jazz фестивалу, а други у Суботици, клубу Klein House, данас 14.10.2017 са почетком у 22.00. Oвим путем позивамо све, да дођу и уживају са нама.

И за крај, није довољно само стварати, повремено се треба осврнути на урађено и пренети поруку и другим младим уметницима, креативцима, онима који тек почињу. Какву поруку шаље Istanbul night?

Кличите живела уметност! И у овој суровој капиталистичкој реалности покушавајте да стварате што више!

Разговор водила: Миљана Миланковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *