На кафи са Немим песником

Неми песник је бенд који је брзо освојио Нови Сад, нашао своју публику и своје место. Они певају о љубави, о животу са минималним финансијским средствима и осталим феноменима које тешко избегнеш када се родиш на овој планети. Недавно су промовисали сингл „Само пријатељи“, а њихова песма „Радна субота“ била је и у топ 10 новитета на Радио Београд 202.

Док се спремамо за свирку у Врбасу, 1. фебруара у Мансарди, и изнова преслушавамо песме Немог песника, разговарали смо са Марком Алексићем, Миланом Марковићем, Николом Борчићем и Сашом Игњатовићем. Ко је Неми песник, ко су ти „обични људи“ о којима певају, зашто је радна субота добра ствар, како се стиже на Вудсток на небу, како се снаћи у карневалском свету и на којем наступу ће имати велику трему – о свему томе момци из Немог песника говоре за часопис КУЛТ.

У петак, 27. децембра, уз алт-рок и крафт пиво премијерно је изведен сингл „Само пријатељи“ и спот у Шкрипи, у којој, верујући овој песми, можемо да вас гледамо често и где поезија настаје. Шта је пролазило Песнику кроз главу у петак? Је л’ дошао кући снужден као покисли пас?

Марко: Био је то један врло пријатан догађај, тачно онакав како бисте и замислили да се одигра у Шкрипи. Ми никада раније нисмо имали прилике да правимо премијеру било чега, па смо за ову премијерну премијеру одлучили да играмо на сигурно и да се окружимо познатим људима на познатом месту. И тако, гле чуда, наишли смо на врло топао пријем, сви смо били одушевљени, а реакције су биле искључиво позитивно. Објективна критика је сјајна, али понекад је потребно и да те неко само безусловно потапше по рамену.

Милан: Премијера је прошла у лепој атмосфери и пријатном окружењу. Људи су позитивно реаговали на спот и сви смо се забавили уз занатско пиво и музику коју смо после пуштали. Рекао бих да се нико није вратио као покисли пас, осим заиста по који пас јер је стрцала киша, а Шкрипа је пет френдли место.

Сале: Ја нажалост нисам био присутан.

Џони: Далеко било. Премијера је прошла у интимној атмосфери, окружена пријатељима који свакодневно прате наш рад и деле наш ентузијазам. У таквом друштву, уз добро пиво и овако леп провод, нико не остане снужден.

По чему се препознају људи који вас прате и који долазе на ваше свирке? Јесу ли то они обични људи које проналазимо у стиховима Немог песника?

Марко: Како се прича о нама полако шири по граду и околини, тако све више и имамо прилике да видимо да су наши слушаоци управо они људи о којима пишемо и певамо. Сложио бих се да су то „обични“ људи, али напоменуо бих да тај епитет никако не сматрам за погрдан. Обичност је потцењена и изложена руглу од стране оних који теже некаквом бесмисленом и често неоправданом уметничком елитизму. Обичан човек је често мудрији од просечног набеђеног уметника. Ми се никада нисмо сматрали за елитистички бенд, нити смо своју музику замислили као тешко разумљиву. Таквих пројеката има на нашој сцени већ сасвим довољно. Ако желите да допрете до људи, немојте им рекламирати своју памет – покажите им да сте у креативном процесу заједно са њима.

Милан: Препознају се по томе што су и они део наших текстова и музике. Сви су живели своју „Половну романсу“, имали „Радну суботу“ или са неким били „Само пријатељи“. Све то нас чини обичним људима у неком ширем смислу. Али свако од нас има своју, посебну, необичну верзију једне обичне приче, и у томе је лепота.

Сале: Могло би се рећи да су то ти обични људи о којима Неми песник пева.

Џони: Да бисте препознали те људе, морате прво да причате са њима и да их мало боље упознате. Физички се ни по чему не издвајају, не уклапају се ни у један музички или културолошки архетип. Уколико наиђете на људе који прате савремене модерне музичке токове, ведри су, најчешће млади и имају јасно дефинисан систем вредности у музици и уметности генерално, велика је вероватноћа да су били на неком нашем концерту.

ФОТО: Неми песник

Ваш први званични сингл „Радна субота“ била је и у топ 10 новитета на Београд 202. Регион је био у шоку, а ви? Да ли сте очекивали овакве реакције?

Марко: Била би лажна скромност рећи да смо мислили да је песма глупа и да нема шансе да се било коме допадне. На крају крајева, објавили смо је као свој први сингл, што значи да смо веровали у њу. Било је лепо добијати поруке од људи који су нас случајно чули на радију, посебно узевши у обзир да је тај радио легендарна Двестадвојка.

Сале: Верујем да многе мучи проблем радне суботе.

Џони: Од самог почетка били смо убеђени да реакција не може да изостане. Наша музика је широког спектра, са питким текстовима на српском језику. Рок музика, посебно у Србији, некако и даље одолева модернизацији кроз које наше друштво пролази, ослањајући се на старе, опробане рифове и лирику. Ми и још неколико бендова на сцени бежимо од те „рок декаденције“ и за сада то пословично бива препознато, посебно код млађе публике.

Како се живи да би се стигло на Вудсток на небу?

Марко: Ради се све што треба да се уради. Живот на „води и хлебу“ ми се увек чинио као упрошћавање појма жртвовања за више циљеве. Постоје и теже одлуке од одлуке да се добровољно одрекнеш свега што ти пружа задовољство. Звучи парадоксално, али за прецизније објашњење би ми требао један омањи трактат. Можда га једном и напишем, ко зна, мада је вероватније да нећу јер ће ме мрзети. Питајте све моје започете романе како код Марка пролазе све писане форме дуже од песме.

Сале: Тако што радиш оно што волиш.

Џони: Мораш бити мангуп, у најпозитивнијем смислу те речи.

Свет је одавно постао непрегледна и густа шума, у којој се најслабије сналазе они који набоље виде стварност, уметници и песници, а сви ми смо послали „близанци у дугој белој кошуљи“. Неми песник има стих „Ја нисам нормалан, јер сам нормалан / опкољен пацијентима“. Мислите да је свет увек био непроходан за уметнике или је данас ипак по нечем специфично? Је л’ око нас заиста увек карневал?

Милан: Управо тако, што боље поимамо стварност, то јасније видимо и познајемо људе на карневалу. Питање је само да ли желимо да будемо они који ће заувек да посматрају карневал или ћемо да будемо део његовог тренутног програма или ћемо да понудимо другачији програм. Свет је увек био непроходан за уметнике, они први добију дугу белу кошуљу јер остали, већина, не воле да им се мења програм на који су навикли или га просто не разумеју. Увек ће бити неког ко би вам обукао кошуљу или коме бисте је ви обукли, па је поента да је се не бојите. Све је карневал, па је прави одговор да смо ми у исто време и у њему и он је око нас.

Сале: Ситуација се мења, али не брзо, еволуцији је потребно време.

Џони: Свет никада није био окренут конзумеризму као данас. Људи гутају информације без удубљивања, а самим тим и садржај који се нуди постаје плићи. Није никакво чудо што људи и данас слушају Queen, Pink Floyd и сличне бендове, јер у последњих пар декада уметници имају у старту другачији приступ стварању. Нико данас не пише боемске рапсодије, јер их нико не би ни слушао.

ФОТО: Неми песник

Ко је Неми песник? Шта ради од 8h do 16h?

Марко: Волео бих да могу да кажем да нешто радим од 8h до 14h. Као и многи људи данас, мој посао никада не престаје. Поред рада у Америчком кутку на кеју, где помажем да се организују и спроведу програми попут курсева енглеског, промоција књига и изложби, слободно време неретко проводим бавећи се преводилаштвом и сличним стварима. Волим ствари које радим, сумњам да бих било шта друго радио боље, тако да се сматрам срећним човеком.

Милан: Овај Неми песник је и инжењер на РТВ-у, аматерски глумац, и музичар, и музички уредник и још свашта нешто и то је од 0 до 24h, са различитим распоредом.

Сале: Размишља, јер не може да прича.

Џони: Као у филму „Fight club“, неми песници су ту негде око вас, неприметно раде своје „9 до 5“ послове.

Кажете да је Неми песник настао 2018. године из низа случајности, подсећајући нас да најбоље ствари често настају случајно. Верујете да живот заправо и уређују те случајности и да зелено на семафору може заиста да покаже пут до најближе плаже?

Марко: Наравно, случајности су највећи део живота. Ипак, не покушавам да кажем да о њима треба много размишљати и оријентисати свој живот према њима. То је, по дефиницији, узалудан посао. Уместо тога, треба бити свестан да су ту и да су доминантна сила, али притом водити великог рачуна о сопственим изборима, јер је то једини начин да се направи разлика у животу. Зелено на семафору није толико симбол случајности, колико симбол коришћења прилика које ти се пружају и правилног разумевања света око себе.

Милан: Случајности су дивна ствар, али не треба све препустити случајностима. Може зелено, али има и људи који до плаже дођу преко црвеног, и некад дође до судара на прелазу, битно је да сви знамо где смо пошли и да судари нису фатални.

Сале: Како сејеш, тако и жањеш.

Џони: Као што сам једном рекао у налету „бромантике“, земља се годинама окретала тако да бисмо се Марко и ја упознали и почели да свирамо и стварамо заједно. Иначе не верујем пуно у случајности, врло јасно знам како ме је пут навео у ову ситуацију где сам данас. Све се своди на то да на малим, свакодневним раскрсницама не скренеш тамо где не желиш да идеш.

Неми песник је и настао као омаж највећим светским бендовима двадесет и првог века, попут Arctic Monkeya-a, Muse-a, The Killers-a и други. У којој мери су вам ови бендови били инспирација, а у којој мери је то обичан живот?

Милан: Ми много волимо да слушамо музику, посебно те бендове које си набројала и сигурно је да то свесно или несвесно преносимо на наш звук, а може се рећи да је живот који нас удара са свих страна тема нашег стваралаштва.

Сале: Увек треба учити од „већих“, а животне ситуације доводе до инспирације.

Џони: Мислим да не постоји ниједан савремени бенд који се макар мало није огребао о стил и иновативне идеје Arctic Monkeys-a. Појави се тако једном у свакој деценији један бенд који мења правила игре.

ФОТО: Неми песник

Шта Неми песник воли да чита?

Марко: С обзиром да сам завршио енглеску књижевност, већи део досадашњег живота сам провео читајући писце који су писали на енглеском. Фокнер и Џојс ми се ту истичу као омиљени. Наравно, нисам се ограничио на англофону књижевност, па бих на ову двојицу легенди додао и Кафку, Достојевског и, можда највећег од свих, Булгакова.

Сале: Људе 😊

Џони: Нажалост, читање књига је активност која највише испашта због темпа у којем смо данас принуђени да живимо. У последњих неколико година, започео сам барем петнаест књига и ниједну нисам успео да завршим. Ово време припада ТВ серијама, у њих се највише улаже и нуде релативно квалитетан садржај. Књиге остадоше у давно прошлом времену.

Где можемо да налетимо на Песника? Када свирате и где?

Марко: План за наредних неколико месеци је да изађемо мало из Новог Сада. Очекујте нас свуда по околини, а ко зна, можда у овом првом налету добацимо и до неких удаљенијих крајева! Прва станица је свакако Врбас – ту ћемо Милан и ја да имамо трему, ипак је родни град посебна прича. Надамо се једној масовној размени позитивних емоција у Мансарди, 1. фебруара.

Џони: У једно будите сигурни, пре или касније ћете нас пронаћи у клубу Brick, који је наша друга кућа. За све остало, пратите нас на друштвеним мрежама.

Разговор водила: Милена Кулић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *