Žila prastraha

U Telu je rođen
Osećaj
(nesvakidašnji)
nalik fabrikovanoj ekstazi
skrojen po meri moje Kože!

Diše, rasteže se, guče
(u krvotoku)
izlazi kroz pore
i vraća se
kroz lagume Tela.

U vodi je (koju pijem)
U ranama je (na stopalima)
pripijen je uz grkljan
I ja kašljem, mucam
(katkad kreštim)!

Gušim se u tom Osećaju/balonu.

(Klice uznemiravajuće epifanije, razređene patetike i prastraha
stoje mizerne i zamršene u prozirnoj tački koja lebi u jednom od trbuha svemira.)

Autorka: Vanja Kovačić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *