Жила прастраха

У Телу је рођен
Осећај
(несвакидашњи)
налик фабрикованој екстази
скројен по мери моје Коже!

Дише, растеже се, гуче
(у крвотоку)
излази кроз поре
и враћа се
кроз лагуме Тела.

У води је (коју пијем)
У ранама је (на стопалима)
припијен је уз гркљан
И ја кашљем, муцам
(каткад крештим)!

Гушим се у том Осећају/балону.

(Клице узнемиравајуће епифаније, разређене патетике и прастраха
стоје мизерне и замршене у прозирној тачки која леби у једном од трбуха свемира.)

Ауторка: Вања Ковачић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *