ŽELjKO MEDIĆ ŽAC: APNEJA

Izbor iz zbirke poezije Apneja, Željko Medić Žac

* * *
Početak je uvek iz sna i slutnje

Video sam oči koje izranjaju iz vode
I na telu koje drhti
Svoje ruke

Bridele su usne koje ljube

Ima li druge slobode do one koja nas od nas samih
oslobadja
Kada prestajemo biti jedina stvarna granica
Izmedju sna i onoga što se dogadja

Ko dane oživele u sećanju ne pozna
Pre nego se u vremenu
Izgube

Taj ne zna
Da uvek iste traže se duše

* * *

Razmišljam o krivici
I kako možda nisam imao pravo
Da sa onakvom drskošću uznemirim tvoje
naviknutosti

A onda se setim
Pominjanja bliskosti
I kako si pričala o prisustvu tajnom

Dok kupuješ hleb u prodavnici
Ili se u kadi kupaš
Izjednačavajući me sa vodenim mlazom

Mi smo zatočenici svetova
Koji su izrasli mimo našeg htenja

Naši su ožiljci na bodljikavoj žici
I oči su u prašini iskopanih tunela

Želim verovati
Da postoje ključevi
Koji nas oslobadjaju svega

I da to nisu samo obične reči
Već život koji hoće
Da bude poezija

* * *

Za svaki trenutak naše bliskosti napisao sam po
jednu pesmu
I sada se guraju i iskaču preda me i od mene traže
Avaj…da izaberem najbolju i najlepšu

Kao figure mladih balerina koje sili gravitacije
prkose
Kao simboli uklesani u pročelja zgrada
Što izazivaju nedoumice

A ja čekam na onu koja tek treba da se napiše

Jer… sinoć sam čitao „Najlepše ljubavne pesme
sveta“
Kupljene na sajmu knjiga u Beogradu daleke dve
hiljade i šeste
I bilo mi je žao što te nisam upoznao makar vek
ili dva ranije

Mnogo pre ere bratimljenja naroda

Pa da ti pišem u nekom rovu izmedju dve linije
fronta
I da ispaljujem stihove kao topovske plotune
Dok se lake konjice u blato ne sunovrate

I da to parče hartije sačuvam ispod šinjela
Kao jedini dokaz mog kratkog postojanja
Pod neobranim zvezdama

I najljubavnije pismo tebi
Adresirano na vreme a ne na mesto
Onoj koju volim… dve hiljade i petnaesta

13775361_10210313482052239_1076020149058908598_n

U POVLAŠĆENIM PROSTORIMA PESNIČKE EGZISTENCIJE

Etimologija naslovne reči zbirke pesama Željka Medića Žaca apneja (grč. απνοια, α– bez, πνεειν– disanja, lat. apnoe) ukazuje na medicinski pojam kratkotrajnog prekida spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje), koje traje duže od tri a manje od dest sekundi, pri čemu dolazi do promene opšteg stanja organizma. Iako naizgled nespojiva, veza izmedju ovog medicinskog pojma i poezije koja je pred čitaocem jeste duboka, čvrsta, ontološka. NJome se simbolično ukazuje na svojevrstan eg-zistencijalni prekid disanja, kratkotrajnu smrt, putem koje se doseže nova stvarnost, iako kratkotrajna – život u umetničkoj stvarnosti, u poeziji.

Dok se o ranijim pesničkim zbirkama ovog pesnika može govoriti o poeziji kao o svetu zatvorenom u sebe, nekoj vrsti unutrašnjeg monologa sa samim sobom, koji ipak nije statičan nego je označen kao traganje za univerzalnim pitanjima sveta i čoveka, putovanje do središta vlastitog bića, dotle nova zbirka artikuliše jednu drugačiju pesničku orijentaciju:Apneja je izraz pesničke i stvaralačke zrelosti autora, pesnika i umetnika, koji se ne miri sa sopstvenim egzistencijalnim ograničenjima, čime potvrdjuje misao Josifa Brodskog da je umetnost „reakcija organizma na vlastitu ograničenost“. Unutar datih granica on nastoji da proširi vreme, odnosno da „zaustavljanjem vremena“, prestankom disanja, svesnim dospevanjem u stanje apneje, dosegne jednu drugojačiju nadstvarnost, imanentnu samo pesniku, tom „tvorcu malom najbližem Božesvu“. S tih visina, koje je asocijativno lako povezati sa planinom bogova – Olimpom, pesnik pozdravlja čitaoca uvodnom pesmom: „Evo me na vrhu snežne planine / gde svoje najbolje trenutke / pretvaram u slike“. Ali budući da su za javu karakteristični pojmovi, a za san – slike, to nimalo ne iznenadjuje što se stanje apneje ne identifikuje kao odsustvo života (prekid disanja), nego kao punoća života, kao san: „početak je uvek iz sna i slutnje“.

Medićeva poezija poseduje onu iskrenost sna (Borhes je govorio da poezija, literatura mora biti „iskrena sao san“), jer svedoči poeziju kao jedinu pravu Istinu („Istina je ono / što nikada pre doživeli nismo/ a gle-daj kako dogadja se sada“), a pesnika kao jedino slobodno biće, slobodno u duhu, kome je dato da „opšti sa Tvor-cem“ („Ima li druge slobode do one koja nas od nas samih oslobadja / kada prestanemo biti jedina stvarna granica / izmedju sna i onoga što se dogadja“).

Pet ciklusa zbirke („Svitak“, „Ispresavijana tajna“, „Magline“, „Isceljivanje pukotina“, „Dvojeručica“) čine semantički jedinstvenu pesničku celinu, „zapis duše“ – zaokružen svet simbola sa reminiscencijama na biblijske i mitke teme (vrt, san, jagnje, smokva, slovo, reč, riba, voda, crte i reze). Uopšte uzev, svaka dobra pesma predstavlja sažimanje vizija budućnosti sa prisećanjem na prošlost; ona je implicirana svest o čovekovom prisustvu vremenu i opiranju zaboravu. Na isti način se i Apneja u svojim najvišim umetničkim dometima pokazuje kao mogućnost prevladavanja života i opiranje prolazno-sti. Lirski subjekt se opredeljuje za oblik autentičnog bivstvovanja (termin koji potiče od Hajdegera) ili po-vlašćenog prostora svoje egzistencije, tako što će se, umesto za disanje (koje nije život nego „životarenje“) opredeliti za kratkotrajnu fizičku smrt, odsustvo disanja u snu (u kojoj, paradoksalno, ima više „živog života“, kako bi rekao Dostojevski). Taj povlašćeni trenutak jeste trenutak potpunog samoosvešćenja, trenutak sećanja na sebe pre „pada u život“ („u vrtu se prenem / u kojem kao da sam bio već“). Sećanje se pokazuje kao „pukotina u vremenu“, zaustavljen trenutak, iz čega implicitno proizilazi da je kategorija vremena ključ razumevanja Medićeve poezije. Ako je „vreme okvir za nanošenje slika“, pesnik je umetnik koji kičicom boji, osmišljava život. On je, dakle, tvorac vlastitog univerzuma, onaj koji krade božanske darove i predstavlja se kao bog u malom. Svoj jedini život, onaj ljudski i onaj božanski, on poznaje samo okvirima granica sveta koji je stvorio, a taj svet je bez-graničan („Izvan pesama mene više nema / I ne postoji drugi za mene / Vrt“). Reč je, dakle, o proširenom vremenu, svaki trenutak je dug kao sat i svaki sat protiče brzo kao trenutak – aluzija na Bibliju u kojoj je „jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, a hiljadu godina kao jedan dan“.

Nimalo slučajna analogija sa stihom najveće ljubavne pesme Noći skuplja vijeka: „Trenut mi je svaki sahat, moje vrijeme sad ne ide“, dovodi nas do druge ključne odrednice ove zbirke, takozvanog hermeneutičkog ključa, a to je vrhov-no iskustvo Ljubavi. Dok se na jednoj strani relativizuju prostor i vreme, dotle se na drugoj apsolutizuje ljubavni doživljaj kao najviši oblik samospoznaje („poznanje je / biti bliže sebi / a da mi dalek ne bude Bog“). Božansko svojstvo u čoveku dolazi iz ljubavi („Bog je ljubav“), što je vrlo blisko Platonovom shvatanju da se onaj koji je zahva-ćen naplemenitijim od svih – ljubavnim zanosom, gledajući u ovdašnju lepotu samo seća prave lepote („nebo je nepomična mapa želja / zemlja je tek mesto / svekolikog pada“).

Svoju jedinu egzistenciju, svoj jedini život, pesnik dakle potvrdjuje snom(apnejom)o savršenom trenutku u kom Dvoje postaje Jedno.Taj trenutak epifanije ili otkrovenja podrazumeva „obezvremenjavanje“ zemaljskog života i mogućnost da se dosegne besmrtnost („I smrti se nište dok ljubim te“), jer „trenutak kojeg se sećamo već je prešao u večnost“, pisao je Kjerkegor. Povlašćeni trenutak koga se pesnik seća pretvorio je Apneju u jedin-stvenu apologiju Ljubavi:

„A kome smo mi sveti
Na ovom mestu
Svetom“

Pod drvetom
Ispod kojeg hlada nema
Svi plodovi već su osemenjeni grehom

„Telom ću te“
I ti ćeš mene telom
Vratiti u „stanja pre znanja“

Kad ljubav je bila
Najsvetija sila
I prva
Izvan našeg poimanja

Neposredna, lirski topla, ali duboka i „obremenjena“ simbolima, zbirka Apneja Željka Medića Žaca u svojim nadubljim značenjima čini jedinstvo suprotnosti, sažimanje najstarijih i uvek aktuelnih večitih pitanja o smislu otpora prolaznosti u formi pesničih celina. Apneja zadivljuje snagom utisaka koje ostavlja na čitaoca jer i njega samog uvodi u san. Ona ne dotiče, ona prožima, što i jeste zadatak poezije.

Marija Jeftimijević Mihajlović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *