Zeleno ostrvo

ostrvo Vido
Dragan Nikolić kao Milutin Bojić
velika plava knedla u grlu
crvena ruža

recite ludoj Sisi da nije bila luda
samo ranjena i pobeđena pobednica
kažu zatvorena je i na otvorenom moru
Ahil
ranjeni i pobednik
Kajzerov srušen most
maslinjak i Elizabetini vrtovi
dobro je samo dok putuje, dok se ne stacionira
onda se sve nanovo vraća – izgubljena Mudrost i naslednik
koji bi možda uspeo da spreči Prvi veliki rat
njena fotografija kada je imala godina koliko ja sada
izgleda staro, a opet mlađe od mene
pa onda Bajron, blažen među ženama
i zamalo Nikola Tesla među vrtovima
veliki mislilac

Pink Floyd na Paksosu
i peta asocijacija
na Antipaksosu šum tirkizne vode
na Gaiosu izazivanje reči
i onda nigde, tu bivaju izrečene
rukom, ne jezikom
delovima misli, ne celinom razuma

pet jedrilica, nigde kapetana
pedeset tri kupača, nijednog plivača

put svile na Krfu
Buda koji se smeje
gejšina odora
maske noa
Šiva u mirnoj tački plesa
muško ili žensko
i muško i žensko

beli kamen obojen crnom
opraće ga plavo more
zelenog ostrva

čekati mitsku pticu
to je riba – ptica za koju ljudi ne veruju da postoji
čekati i sutra
mesto: otvoreno more
velika plava dubina
nema je, a bilo je baš duboko

sutradan – bila je tu
ne, stvarna
mitska ptica
koju nisam čekala

Kasiopi
Albanija i naše jednako vreme
i ona bi mogla da bude zelena, ali je ljudi naslikaše bojama požara
pa idi tamo gde ti je nova kuća
Gouvia
plaža za rehabilitaciju
čovek sa štapom i kolicima dolazi u devet
odlazi u jedanaest
baba u kolicima za „plivanje“ dolazi u jedanaest i pluta sa njenim mladim staraocem do dvanaest
jedna devojka dolazi s njim
da konačno ode bez njega
kaže: „idem da plivam
tu te nema“
u vodi je na sigurnom
na obali se davi
neka žena pluta
e tu je ples, Eliote
i sredom i četvrtkom
Mananaan Maklir je irski bog mora
talasi su grive njegovih konja
epifanija
mahamanvamtara – velika godina
privremeno pomračenje uma, kaže negde Džojs
i preko vode do neba kaže

nacrtati tetovažu vodenim bojama
zamislite Desu Maksimović sa tetovažom
ni nevina ni naivna, priča se
kad smo kod toga – veliki kaktusi i kumkvat
i pored pomorandžina kora
žena stena
i muškarac pena
pa se iz te pene rode žene

dosta,
idi i pleši po poslednji put
ne spavaj, na moru si

Autorka: Marija Živković 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *