Zapisi na svitku pergamenta

16.

U dubokim i hladnim rudokopima
tražiš šapat minule mladosti
izgubljene snove koje smo pleli
pod kariranim ćebetom
zagrljeni i topli smišljali planove
za dane koji nam predstoje.
Godine su ti napadale po kosi
pojele su ti pigment boje noći
i ostavile belinu sedu.
Starost se prikrada iza ćoška
u stopu te prati.
Vuče se kao parna lokomotiva
prugom koju smo gradili u radnoj akciji
po neka zla prilika na nju kidiše i laje
kao psi lutalice što trče za vagonima
starog teretnjaka.

19.

Kao izmakao poljubac
kao poslednja želja samrtnika
kao progutan gorak zalogaj
propustio si zvezdani vatromet
mesečev reflektor na crnoj
zavesi prolećnog neba
propustio si nas.
Sada slepo gledaš u zvezde
i tražiš sutra u kome nas nema
a onda oštriš kandže i
tupiš zube o stari kamen spoticanja
koji sa sobom nosiš kao amajliju
i tražiš, još tražiš nešto
što više nije tvoje.

29.

Zamičeš iza ugla
stojim na trotoaru i udišem
zaostale čestice tvoje siluete.
Nekada smo zajedno lovili leptire
po cvetnim tapetama
istresali mrvice snova sa
izgužvane posteljine.
Poezija i noćas prosipa svilene suze
kao čaroliju
kao prve pahulje na reveru kaputa.
Izvesno je tvoje odsustvo
u ovoj mrskoj tišini
koja kaplje sa ispucale tavanice.

31.

Dodirnuo si odeću
koju oblači Tvorac
kroz šapate tišine
čuo si nebolomni
krik svoje duše i
smiraj na kraju dana.
Đavo šeširdžija
zavodi tvoje vreme
vrtiš se oko stola
dok ti otvara pasijens
zasmejava te
lukavi šeširdžija
troši tvoje dane.

49.

U bistroj vodi
praćakao se kosmos
reka je prelivala korito
plavila misli
talasi potapali reči
mi krademo tišinu
koja celiva mreže alasa
na mekoj mesečini.

Autorka: Sanja Raščanin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *