Записи на свитку пергамента

16.

У дубоким и хладним рудокопима
тражиш шапат минуле младости
изгубљене снове које смо плели
под карираним ћебетом
загрљени и топли смишљали планове
за дане који нам предстоје.
Године су ти нападале по коси
појеле су ти пигмент боје ноћи
и оставиле белину седу.
Старост се прикрада иза ћошка
у стопу те прати.
Вуче се као парна локомотива
пругом коју смо градили у радној акцији
по нека зла прилика на њу кидише и лаје
као пси луталице што трче за вагонима
старог теретњака.

19.

Као измакао пољубац
као последња жеља самртника
као прогутан горак залогај
пропустио си звездани ватромет
месечев рефлектор на црној
завеси пролећног неба
пропустио си нас.
Сада слепо гледаш у звезде
и тражиш сутра у коме нас нема
а онда оштриш канџе и
тупиш зубе о стари камен спотицања
који са собом носиш као амајлију
и тражиш, још тражиш нешто
што више није твоје.

29.

Замичеш иза угла
стојим на тротоару и удишем
заостале честице твоје силуете.
Некада смо заједно ловили лептире
по цветним тапетама
истресали мрвице снова са
изгужване постељине.
Поезија и ноћас просипа свилене сузе
као чаролију
као прве пахуље на реверу капута.
Извесно је твоје одсуство
у овој мрској тишини
која капље са испуцале таванице.

31.

Додирнуо си одећу
коју облачи Творац
кроз шапате тишине
чуо си неболомни
крик своје душе и
смирај на крају дана.
Ђаво шеширџија
заводи твоје време
вртиш се око стола
док ти отвара пасијенс
засмејава те
лукави шеширџија
троши твоје дане.

49.

У бистрој води
праћакао се космос
река је преливала корито
плавила мисли
таласи потапали речи
ми крадемо тишину
која целива мреже аласа
на мекој месечини.

Ауторка: Сања Рашчанин

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *