Vrati razum ludilu, Kihote

Opasne vetrenjače

Done!
KiKote!
Vetrenjače zovu!
Divovi opasni, usamljeni!
Vrati razum ludilu, Kihote.
Evo, luda sam i ja
koja u boj idem
bez drugog oružja
osim ruku koje grle
divove da ih zaustave.
Ne miriše, Kihote, to hleb.
To miriše oružje
koje blagi vetar divova proizvodi
u kućama veštačkog svetla.
KiKote, osakatiće nas, znam,
a onda ćemo ludi
duvati u hleb
iz vatre koja pucketa.

Redno

U redu stoje ljudi.
Fiksiraju temena
koščatim pogledima
slepog vidokruga.

U drugom redu stoje ljudi.
Rasutih su zenica
otežalog pamćenja
sveopšteg saznanja.

Sa obe strane reda čeka
duboko oko
velike oluje
ništavila beskraja.

Dosezanje

Svaki čovek svoga
gesla vredi
usamljenog na
vrhu mu glave.

Misao mu pod
kapom ukotvljena
seže dalje i od
kraja sveta.

A zemlja se od
težine kruni
obodi joj
okenom plove.

Autorka: Tanja Mlađen

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *