Voleo bih

Gospode, voleo bih da nisam
napisao sve te reči, a jesam!
Zašto nisam srećan u bledilu
svojih misli i osećanja u besmislu?
Jer moje žilice pune se samo besom,
gorućom vatrom koja prolazi mi mesom.
I osećam avet, zlu u sumraku kako leti
oko moje duše i čeka, čeka da na srce sleti.
Umoran sam, umoran od čekanja i plakanja
u besmislenim noćima u kojima tuga tinja.
Bože, voleo bi da nikada nisam
rekao te teške reči, a mnoge jesam!
Prepune mi grlo i izgore do pepela,
guše me danima i duša kao da je uvela.
I zgazio jesam svaki šareni cvet
koji bio je preda mnom,a ne mrzim svet.
Želim da otrovom ispunim svoje biće
da ne budem dobar, da mi više ne sviće.
Bože, voleo bi da nikada nisam
živeo ovaj život, a pogrešno jesam!

Autor: Vladimir Greyson

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *