Виноградарска песма

Носите га врагу
а никако мени

знам ја врло добро
од чега се прави
и колико треба
да се изведе из земље
док не узаври
као млада крв

маните ме вина
не носите га амо
не желим да пијем
тај укусни нектар
то пиће богова
тај отров разума

погледајте ми руке
жуљеви се не добијају
од бокала и чаше
него од мотике

нека га ђаво носи
само ја знам каква је мука
подићи га из земље
али деца ми једу хлеб
који се у бачви меси
а боље да га није

крвав је то занат
погледајте ми руке
а још крвавије очи
које гледају како просипате
оно за шта се ја мучим

напијате се
повраћате
проливате оно
што са муком правим

зар не видите образ
Христове крви
пијанице и развратници
зар не схватате да је у Цркви
то исто вино
принос најсветији

не знате ви
за Бога
ни стид
чада Сатане
породе Аспидин

нисте достојни
светог напитка
који ми децу храни
нека је проклет народ ком су
кафане пуне
храмови
празни
!

Аутор: Марко Матић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *