Упражњено место

Песма се пише
У самоћи
Редови се пуне
Оним што остане
Иза тебе
Укључујући бол
И бескрајну празнину
И бесмисао
Што нагрне на врата

Песма је пуна
Оног чега нема
Док си ту
А ипак је о теби
Заправо је твоја
Једном
Кад се вратиш

Наравно

Песма ме лечи
Она је
Твој
Негатив
Тако је
Препознајем

Због тебе
Волим бол
После тебе
Зато певам

Иди

Аутор: Јован Павловић

Насловна фотографија: Analia Saban – One-armed, Three-Legged chair (With Coiled Spring Rubbings), 2014. Oil crayon on linen on chair, 89x71x77.5 cm

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *