U ogledalu

U ogledalu stojim ispred tog čoveka
I ne videh lice dok tu reč ne čuh
I ne čuh zvono dok tu ruku ne osetih
Zlokobno je zvono i crne su misli, a što bi me pomračile dok mi glasnije plačemo
I u suzama videh osmeh beli
I mračne misli zagrlih da ih slabosti oslobodim.

Autorka: Kristina Isailović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *