У огледалу

У огледалу стојим испред тог човека
И не видех лице док ту реч не чух
И не чух звоно док ту руку не осетих
Злокобно је звоно и црне су мисли, а што би ме помрачиле док ми гласније плачемо
И у сузама видех осмех бели
И мрачне мисли загрлих да их слабости ослободим.

Ауторка: Кристина Исаиловић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *