U Madridu ili nekom gradu Argentine

***

živeće u stanu na poslednjem spratu
neke stare zgrade u Madridu ili nekom gradu Argentine
još nije odlučeno
imaće veliki balkon pun cveća
malu oazu
piće vino
čitati Nerudu i Borhesa
nositi crveni karmin
belu haljinu
velike, šarene minđuše
igraće tango
spavati naga
imaće ljubavnika
sa divnim očima braon boje
jer stvarno voli takve oči
pisaće duga pisma
i fotografisaće sva ona davno zaboravljena mesta
i umesto razglednica slati njih
mirisaće na so i more
dugu kosu kratiće s vremena na vreme
zaboraviće
pamtiće detalje
sve one trenutke koji se neće ponoviti
voleće ga na terasi
na mesečini dok im vetar miluje kože
praviće kolače od čokolade
stan će mirisati na indijske štapiće
imaće puno knjiga
i voleće do smrti svakog lika
pevaće i pevaće loše
puštaće stare ploče na gramofonu
i piće čaj od nane
i smejaće se
i plakati
i živeti
i imaće psa koga će nazvati imenom
čudnim, koje niko neće moći izgovoriti
i koristiće sveće koje će mirisati na ruže
okrečiće zidove u tirkiz i žutu
jer to tako treba
u malom stanu
u Madridu ili nekom gradu Argentine

***

Onog dana kada si rekao „Ne volim poeziju“
Shvatila sam onu Koenovu pesmu koja ide nešto kao
„you never liked to get letters that I sent“
Doduše, pisma nisam slala
Već sam ti slala slova
Ona koja su samo to
Slova na papiru
A samo sam to imala
Da ti poklonim
Onda sam pokušala da ti napišem priču
Rekao si da je preduga
Nisi mogao da čitaš
Mrzelo te
Trebalo mi je vremena
Da shvatim da nije problem
Što ne voliš poeziju
Što su priče predugačke
Problem je, dragi, ležao u tome
Što su moje

Autorka: Tamara Petković 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *