У ижу по жар

Не замерите данас
што се имена ваших не сећам
испијмо незнање наше и тугу
другом прликом у биртији другој!

Нишлијска је код нас нај…боља,
најбоља, нај…ближа и ИЖА,
на дом подсећа,
могу да дремам док стихија прође.
(Колико дуго?)

Ако ћу разабрати затворених капака
жар који подгрева надања да ће сванути,
онда ћу дремати и после фајронта
када се ноћ као поцепани чаршав
простре по звездама
а пси луталице, у страху
броје звезде падалице и на њих лају до зоре…

Никоме не недостајем
док незнање своје испијам!

Тако заборављам заобилазнице
лајаве ноћи,сенке људи које
плешући бљују и ватром засипају улице;
заборављам несаницу,
неизвесност сусрета с тобом,
сећања на први шапат под липом
и сласт пољупца првог!

У  Нишлијску,
ИЖУ наше  младости
свратићемо
док неизвесности трају!

Аутор: Душан Ђорђевић Нишки

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *