Tviter priče

***

Majka je ispoštovala njegovu molbu i nije mu se javljala sve ove godine. Sad je red da on ispoštuje njenu i ne ode joj na sahranu.

***

Videćeš, tata, biće ti dobro ovde. Navikne se čovek na sve, pa i na starački dom. Ja se sutra vraćam u Minhen, pa se čujemo od nedelje.

***

Kada se osamnaeste vratio iz zarobljeništva, sin je imao sedam, a žena dvojicu. Nisu ga prepoznali. „Kud prežive’ rovove!“, govorio je.

***

Bila je mlada i lepa. Drugar mi je skrenuo pažnju na nju. Viđao sam je jednom mesečno – kad mi prođe plata. Bila je skupa. Čujem – nema je.

***

Kada se budu oglasila zvona, to će značiti da će uskoro sahraniti moju najveću ljubav. Za većinu, to će značiti samo smrt još jedne babe.

***

Nije me prepoznala. Valjda me nije očekivala kao stakloresca. A i ko bi. Od onakvog studenta književnosti…

***

Htedoh tek malo da napakostim šefu. Tačnije, da mu vratim. Nisam mogao ni da pretpostavim da će zbog toga postati invalid.

***

Zar sam prešao 2000 kilometara da bih ovaj nož, koji sam našao u razvalinama Alepa, zario nekom nepoznatom Mađaru u vrat?

***

Impotentnost ga je učinila boljim čovekom. Više ne vara ženu. Samo još da prestane da je tuče i to poboljšanje će primetiti i ona.

***

I dugo su mu svirali na semaforu, kada se upalilo zeleno, a on je već nekoliko minuta sedeo na neudobnom sedištu – mrtav.

***

Ti ćeš potvrditi da si uradio servis motora, kaiševa i lanaca. Samo fali da mi zbog ove smrti oduzmu ringišpil.

***

Kada je ušao u hotel, rekao mi je da ono što važi za njega – sveštenika, treba da važi i za mene – recepcionera, a to je – da čuvamo tajne.

Autor: Srđan Vidrić 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *