SPOKOJ

San je vreme koje ne teče.
Želja da se nekud stigne
bez svesti odakle se pošlo.
U spokojnom koraku vremena
tražimo život, tražimo mir
i sve što pada mislimo da strada.
A nekad je pad jedina nada
da se sazna što se sluti.
Ne boli pad već posledice.
Sa neba jedna ptica se survava
pravo na zemlju –
žuri da postane čovek.
Kroz krik objavljuje svetu istinu –
umrla je mladost, rodio se bol.

Pusti vreme neka teče
i večnost da oseti kraj.
Vreme nije vreme ako ne prolazi.
I pad je život dok se ne padne.
Boli nas postojanje.

Autor: Dušan Zaharijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *