СПОКОЈ

Сан је време које не тече.
Жеља да се некуд стигне
без свести одакле се пошло.
У спокојном кораку времена
тражимо живот, тражимо мир
и све што пада мислимо да страда.
А некад је пад једина нада
да се сазна што се слути.
Не боли пад већ последице.
Са неба једна птица се сурвава
право на земљу –
жури да постане човек.
Кроз крик објављује свету истину –
умрла је младост, родио се бол.

Пусти време нека тече
и вечност да осети крај.
Време није време ако не пролази.
И пад је живот док се не падне.
Боли нас постојање.

Аутор: Душан Захаријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *