Splet

(moja koža je upila ove reči
moja koža vam vraća ove reči
sa više ili manje soka)

Ceo dan sam cvrkutao
skakao po betonu
penjao se na pragove
(toplih domova)
bez ruža bez čaša
bez obrijane brade

Onda sam povraćao
od straha

Ljudi su pomicali zavese
proveravali brave
zvali policiju
„Neki manijak ili beskućnik povrađa na našem pragu“
Čuo sam to
(dok sam gledao u natpis „NOME“ na otiraču za cipele)

Setio sam se Pikasa
„Žene su ili boginje ili otirači za cipele“
Smejao sam se
groktao
Dok je moj stomak bio miran
uzdržan
uzvišen
centar sveta

Ja nikada nisam bio nesrećan.
Ja nikada nisam bio srećan.
Ja sam zapravo tragičan lik
blagosloven bolešću

Čuo sam glasove istinu
O svojoj koži
O tvojoj gorčini
O našem grehu

Ali glasovi su zamukli kada sam video smrt
Slučajno sam video smrt
Bila je to samo crna senka (razume se)

Zatvorio sam se u sobu
prestao sam da sanjam

Mislili su da se molim
Mislili su da se molim

——————————-

Mislio sam na tebe
Mislili su da se molim
Govorio sam ti da se ne plašiš
sranja o bogu/raju/paklu/vaganju duše

postoji mesto postoji ljuska
koju druge kože ne vide

Autorka: Vanja Kovačić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *