Сплет

(моја кожа је упила ове речи
моја кожа вам враћа ове речи
са више или мање сока)

Цео дан сам цвркутао
скакао по бетону
пењао се на прагове
(топлих домова)
без ружа без чаша
без обријане браде

Онда сам повраћао
од страха

Људи су помицали завесе
проверавали браве
звали полицију
„Неки манијак или бескућник поврађа на нашем прагу“
Чуо сам то
(док сам гледао у натпис „НОМЕ“ на отирачу за ципеле)

Сетио сам се Пикаса
„Жене су или богиње или отирачи за ципеле“
Смејао сам се
гроктао
Док је мој стомак био миран
уздржан
узвишен
центар света

Ја никада нисам био несрећан.
Ја никада нисам био срећан.
Ја сам заправо трагичан лик
благословен болешћу

Чуо сам гласове истину
О својој кожи
О твојој горчини
О нашем греху

Али гласови су замукли када сам видео смрт
Случајно сам видео смрт
Била је то само црна сенка (разуме се)

Затворио сам се у собу
престао сам да сањам

Мислили су да се молим
Мислили су да се молим

——————————-

Мислио сам на тебе
Мислили су да се молим
Говорио сам ти да се не плашиш
срања о богу/рају/паклу/вагању душе

постоји место постоји љуска
коју друге коже не виде

Ауторка: Вања Ковачић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *