Saša Mićković: Izbor iz poezije

EPITAF DOSITEJU OBRADOVIĆU

Vostani Serbije – Dositej pevuši…
Putnik, reformator, negovatelj roda.
Nepismene glasom prosvetljenja ruši
I Serbiju vodi stazom preporoda!

Pobožan, prosvećen s umom vaspitača,
Poliglota vrli znanjem podupire
I Serbiji temelj slovesnošću jača,
A preobraženjem tamni vek otire!

Knjige braćo moja, ne zvona, praporce,
Dositejev eho Serbijom odzvanja:
Vladaru na knjizi gradi nove dvorce,

Jer se narod Bogu kad uči priklanja.
Saborna je crkva telu utočište –
Vaseljena duši svetlosno stanište!

Rača, 24.09.2016.

EPITAF P. P. NJEGOŠU

Vladar Crne Gore, filosofski vesnik,
Sa Cetinja iskra, mudri slovoljubac,
Umovanjem skreće istorijski zubac
I postaje srpski jezgroviti pesnik!

Svetovni vladika istančanih misli,
Nad Lovćenom spliće i Gorskıй vıenacъ,
Iz gusala blešti gorštački plamenac,
Luču mikrokozmu podvigom osmisli!

U trideset sedmoj pritisnut od boljke,
Rastavio dušu od telesne školjke.
Sada mauzolej na Jezerskom vrhu,

Njegošu je kuća gde glavom počiva
I o Crnoj Gori slobodarnoj sniva.
Tražeći uz Boga vladičansku svrhu!

Rača, 25.09.2016. 

SVETLOTAM

Dan se lagano gubi niz procep nevid-tame,
Senke bezvreme ljubi – halapljivost pomame,
Zrnce zgorelog Sunca nedođijom se kruni,
U krvnoj peni bunca Čovek na nervnoj struni!

Bezočna noć palaca pramenovima mraka,
U košmar misli baca – zjapi tamnosev zraka,
Membranu svilen-duše ophrvala je tmina,
Guše svemirske tmuše svetlogor, Oca, Sina!

Snevač u grču bdije nad sopstvenim pepelom,
Misli spregnute vije Čovek pod crno-velom,
A prvi trepet zore kida avetske mreže,

Omekša kožne kore – svetlina memlu sreže.
I naposletku Strava pred Jutrom šišteć kliznu,
Sred zaborava spava… Iskra razdanja briznu!

– Sonet u sonetu (dva zasebna).

PAD U SVETLO

Prepustiti se sjaju vidika,
Pupoljku svakom smisao dati,
Da seme živo tad okrilati
U večnom zrenju peva i krika!

Bol ogrnuti sred vasione…
Sa svojom senkom tu mimoići
I potom dublje u misli sići,
Kroz prapočelo, gde duše zvone!

Zavečiti se kristalnim dahom
I pomešati sa svojim prahom.
Potom ispiti svemirsku svetost,

U nedodiru s anđelom sniti,
Auru žarom neba obliti –
Samospoznaja Božja je lepost!

Autor: Saša Mićković

Jedno mišljenje na „Saša Mićković: Izbor iz poezije“

  1. Jedan od boljih sonetista ovog vremena.Stara forma stiha i uvezban ritam i forma kompoziciske pesme, donosimu draz da traje.Nesebicno, iz svog uma i bitisanja daje lepe sonetne vence!

    Srecko Aleksic pesnik iz Beograda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *