Šara u kamenu

Šara u kamenu

Kad prebrojane dane
preselim u mračnu prazninu
i jeftinu milost tražim
na pola puta
izmedju ovoga ovde
i nečega tamo
shvatim da imam samo Sebe
okamenjenu

ne usudjujem se da pitam
šta je besmrtnost, istina
šta je ljubav
meni lepota iz tih reči izmiče
ja sam tišina izmedju dva zvuka
misao koju um napušta
ja sam revolucija od kuće do kuće
prokletstvo od Zemlje do Neba
ja sam glasom jačim od bola
radjala vreme za kosti iz groba
ja se vraćam iz dugih godina smrti
gde sam hvatala senke ukočenih vojnika
i lepila puščane metke
za srca usamljenih nevesta

ne, ne usudjujem se da pitam
ja sam greh u molitvi
pred licem Boga
ja sam voda u vatri
pred vratima pakla
a pred zidinama Života
ja sam
ja sam šara u kamenu

Kob

Hvatam beleške u etru
nosim polumisao i jednu pesmu
s kojom sam bila u srodstvu
nešto me visinama doziva
ali me plaši i ponor i pad
život tako lako udara na život
u najtiše doba dana

kao žena prostog porekla
išla sam kroz vekove
a nigde nisam stigla
rodjena iz sopstvenog semena
za kosti lepim krila
ućutkujem grabljivce
što praznorečjem zarivaju rane
i uporno traže sadržinu smrti

ozloglašenom nejasnoćom
narušavam dostojanstvo papira
sve što mi u duši niče
eno, medju planinama vrišti
pogrebnim dekorima
stežem kamenje sve jače
neko pod korenjem živi
ispod zemlje plače

Dekorativni momenti

U mirisu vetra
oblačim belo
i devičanskim nedrima
prijanjam za život

gutljaj noći
komad stiha
uz lako podrhtavanje zvuka
slučajno dozvan trenutak
kao darežljiva iluzija
mitskih ostataka

nahvatam šaku tkane svetlosti
pero umačem u rastopljeno zlato
osmeh da ti nacrtam

otvori oči
pogledaj
osvrni se
sve tvoje Večno i Zauvek
pretvaram u Sada

Autorka: Ljiljana Stojadinović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *