САМО ЗА ЊУ НЕМАМ КИЧМУ, ЗА ДРУГЕ СВЕ ГУТАМ МОТКЕ

Први дио пјесме: „Нема од мене ништа, опет“ илити „Женско ме поново (од)води на ланцу до врата луднице“

Она ме је довела пред врата луднице
Још ми је рекла „Срећно!“
Тако је брижна, тако је пажљива
Она ме је довела пред врата луднице
Изнутра су ме сви препознали
Добродошао сам на старо
Нема од мене ништа више
Све што ја себи кажем и обећам
Пада у воду и топи се као најбезвезније пахуљице
Нема од мене ништа
Женско ме размаже по кришки хљеба
и поједе за доручак
не плашећи се да ће се удебљати!

Она ме је довела пред врата луднице
Тако је брижна, тако је пажљива
Дивна је пратња!
„Има једна боља лудница,
доле,
хиљаду година далеко низ улицу.
Води ме тамо!“
Кажем јој.

Други дио пјесме, или можда није, али свакако – нема од мене ништа, па умирем на депонији гдје умиру они од којих нема ништа, а јаки су као коњи

Јак сам као Коњ
поломљених ногу
трулих зуба
који умире
на некој депонији
гдје одводе
такве коње
који ни за кланице нису
да леже у смраду сопствене
одумируће лешине
чекајући своју сигурну смрт
у самоћи, у самоћи, у самоћи!

Аутор: Небојша Чандић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *