Revolucija reči

Transparent reči kruži oko
Osovine reči zemlja,
Pešači po revoluciji reči Sunce
Tragajući za svim zracima apsurda.

Parola zemlje uortači se sa
Revolucijom noći nepoznatoj samoj sebi
Koja se upoznaje sa reči dan
Na barikadama nejasnosti svih reči.

Revolucija reči pesnik preskače
Sa reči na reč,
Okrećući reč smrt na leđa,
Da bi mogla da gleda pravo
U reč nebo.

Intervencija policije reči
Komada reč smrt na
Reči apsurda koje nose parole
Ubedljivije od inaćenja krvi
Sa samom sobom.

Na barikadama obračuna
Sunca sa samim sobom,
Parole zemlje krče put snebivanju
Reči pesma da pokaže na pesnika.

Prezasićenost reči prema nekim
Parolama reči smrt
Obuhvata previše revolucije zemlje
U govoru krvi o sopstvenim gubicima.

Revolucija reči drmusa reč smrt
Vraćajući se sa demonstracija vatre
Koju su opkolile reči veka
O nagodbi smrti i apsurda u trećini pesme.

Krv klepi svojim transparentom reči
Neprimetno mešanje apsurda sa rečima
U iščekivanju ideja vatre o
Demonstracijama zemlje u koje
Su se zatvorile sve reči.

Autorka: Sanda Ristić Stojanović 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *