RAZREŠENJE SPORA

Razrešenje spora

Dolaziš u smradnom telu od rakije,
Gnječiš njene uspavane slabine,
To samo promet udova i kože,
Jer tebi se tako mora i može.
Tvoj dah na njenom obrazu jeca,
Al’ ne prigovara ona,
Ti izopačena hrpo demona.
Hodnikom zastaju maleni koraci,
Spavaj zlato, to buci su nečasni.
I nije to dom, ovo što se sabralo,
Ni sloga.
Već pacovsko leglo kurvanja Ti,
I Mi uboga.
Krsnoga kuma u zapećak stavljaš,
Slavsko pročelje neznanom ostavljaš.
Al’ naviknuše se kosti na ovo breme,
Uši na bodljikavost reči od tebe.
Utrnuli svi obrazi i sva uda,
Naše je srce od tvog ukora,
Zamrla gruda.
Sad mazi il’ tuci,
Od volje ti bilo,
S imenom i imovinom,
Kud god ti milo.
U tebi zanaveka,
Bijat će jedina vera,
Da je krevet,
Razrešenje svakog spora,
Onog u tebi sama,
I kad kraj tebe,
Budna spava mama.

***

Seda vlas vitla sa purpurnog vela,
Zlatasti pijuk rezbari brigu svetoga čela.
Buku pevaju nebesa,
Razjapiše se vrata,
Zemljom kroči Božica,
Nogom od zlata.
Mile majke, djeve moje,
Zverolika misao vaša,
Kolje mladu dečju dušu,
Tek što nikne ispod pasa.
Na zahodu riču,
Svilenkasta mala tela,
Kupaju ih Njene oči,
Što nas majko nisi htela?
Zagrmi spram nebesa,
Razapeti sin joj mili,
Ne srdi se Blagorodna,
“Ljudi bili, sagrešili”
Pljusnu oblak svilene kiše,
Sva ustašca mrtva progovoriše,
Radosno poju, sve iduć` po dvoje:
BLAGOSLOVEN JE PLOD, UTROBE TVOJE.

Autorka: Jelena Stajić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *