Разговор са Расином

Кроз ноћ ‘ладну Расина захукала,
Тужну песму мене откукала
Црна вода кроз шумарак модри,
Закићен сребром што га Месец роди.

Кука вода језиком кркљавим,
Што га не знам, ал’ то заборавим;
Кука вода, а мене још теже,
Мене људска мука месом веже.

„Ој водо, ој ти мрачна Расино,
Што се црниш ки да си вино
Од поноћног ‘ладног огртача;
Да си човек, да л’ би била јача?“

„Да си човек, водурино древна,
Да л’ би и ти била на свет гневна?
Да л’ би била ки ја, водо, слаба“;
Велим воде, а знам да велим џаба.

„Водо ‘ладна, што хрлиш Крушевцу,
Видиш ли ји, твоји’ обала децу?
‘Ел видиш њина мрачна срца;
Зар то угаљ у грудима им куца?“

„Поглеј, водо, и опази њин мрак
Што зна да гуши, силовит, јак.
Реко силна, прастара девојко,
Поглеј и њу кроз водено око!“

„Поглеј муку моју, света Расино
И сажали се, грдна водурино!
Сав живот ми човек напакости,
Од детињства, па преко младости.“

„Жалцем Ада гневно би’ избоден
И сад кукам тебе, друме воден!
Кукам, а ти нед’ да се обратиш;
Моје муке не можеш да с’ватиш.“

Сачека’мо тад Звезда да огреје,
А река жубори ки да ми се смеје.
И врбаци смеј ми прошушкаше.
Дрзнуше се; а кога да се плаше?

„Ћути водо“, велим ки пијан,
„Ћути водо, не видела дан!
Мало ми је моје црне муке,
А ти још исмеваш ми јауке!“

А вода нед’ да се примири;
Жуборе јој раскалашни вири,
Па све камен по дну обрћу.
На обале блатњаве насрћу.

Уздиже се мој глас до висина:
„Која си река – Ахерон ил’ Расина?!
Зар ти болом, проклетињо, течеш;
Зар смејем ме ки сабљом сечеш?!“

Аутор: Никола Илић 

One thought on “Разговор са Расином”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *