PUŠKINOV KRAJ

… sada je red na mene da pucam; došao sam da ispraznim svoj pištolj; jesi li spreman?
(METAK, A. S. Puškin)

Aleksandar Sergejevič Puškin
Kako ga svi na ovom tužnom svetu znadu
Sa svojim gustim mavarskim zulufima
Šeta gore dole drvenim mostićem
Tog studenog Petrovgradskog jutra

Nervira ga njegov izbrijani sekudant
Što neprestano glasno kija
Gde li sam samo našao tu
Mladu budalu govori sebi
Nešto u ovom jutru ne valja
Da l’ ovo Sunce u magli
Šta li je
A i ona moja drolja od žene
Platiće mi

Žorž Dantes taj francuski uobraženko
Nacifran kao frajla za operu
Namirisan uljima i sapunom
Već je tu stigao

Istina da je znatno mlađi
Od mene i đavolski srećan
Ali ja Aleksa Sergejevič
Već sam ovo bezbroj puta
Preturio preko moje
Crne i tvrde tikve
Skupo ću prodati svoju kožu

Puškin okreće leđa
Sudija daje znak
Koraci su tragovi sećanja
Muzika lišća i husarskih čizama
Kratak pogled visoko
Međ krošnjama stoletnog kestena
To je poslednje što će videti
Pre pucnja

Autor: Saša Skalušević Skala

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *