Право време за умрети

                                     меморијам
Веселе осамдесете
су појеле своју децу.
Током деведесетих
умирали су једно за другим.
Право време за умрети.

Погледај
сиве, бетонске зграде
и редови бодљикаве жице
и људи, људи
каменице, барикаде, тенкови
и пендреци, шлемови, очњаци
и чланци у новинама
“жртва залуталог метка”.

И вриште мајке,
док разрованим улицама
промичу тенкови,
црвени од срамоте
и бат цокула
одзвања
одзвања
као звона
на заборављеним храмовима.
И сваки пролазећи трен,
већ је историја,
док очеви
пендрецима
милују своју децу
пендрецима
и изнова, изнова
промичу исте слике,
бетонске зграде
и редови бодљикаве жице
разроване улице,
калдрма.

Хук копита
у даљини.

Право време за умрети

…не заборави

Ауторка: Цеца Станковић Авакумовић 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *