Prašume, suve granice

Izbor iz zbirke pesama Predeo s grobljem – Brutalni soul, Presing, Mladenovac 2016.

(sećanje na devedesete)

Gonilo ga je kao što sto
aveti goniti mogu.
A šuma tmasta rastinja kljasta,
od doba i sveta izmeštena…
Kroz živo blato i mrtve javke,
uzduž, popreko i naglavačke,
preko korenja stoletnih
predskazanja, između pogleda,
u lancima, preko provalija i hridova…
Nečujni lovci k’o smrt uporni
sve mu bliži za vratom dahtaše.
Samo bi ih vetar preko smrvljenog lišća
mirisima odavao, da mu za vrat ne stanu,
na uvir–prsa da mu ne zasednu
uz ljutu, meze i čengele.
Pocrnelu je u trku
nogu sekirom fiknuo,
te ga je heruvim prolom lisjem častio
i kroz živu vodu
u tihi zaton propustio,
pa se u gluvilo srinu i nestade…
Samo je u šumi, na tamnom vetru,
k’o blatnjava cepka
s grane na lancu stopalo škripalo
k’o mrtvi dokaz
da i tu jednom
ljudska noga
beše
kročila.

(proleće 2014)

PRIRODA I DRUŠTVO
(sećanje na propalo leto ’93)

Za nižih voda
nasred reke iskrsne hrid
koja podstakne znatiželju
putnika, dece,
ljubitelja prirode i društva, jer
na hrid, kao na sivom atu,
zalutale vode
iznesu dobro očuvan leš
u predvečerje kasnog leta.
Lepo se vide prsluk i bereta
brdovitog čoveka sa Balkana,
lepršave ruke notiraju nečujne fuge,
u brzaku pevalo pušta basove,
a butna kost se k’o gudalo
ustremila gore,
ka nebeskoj violi!
Gde li je do sad boravio taj mrtvac?
Mnogi već s mirom prođoše,
a njega još od proleća nema,
ah, taj nemarni, zakasneli leš…
Ni doveslati, ni čakljom tegliti.
Da je bar “laki keš”, pa da se
s brzacima i virovima nadmećeš
i nije to ništa lično,
to što ti kaže, ma pusti to!
Još se bez napora može gledati,
kako ga obuzima čapor,
a prolaznici već prolaze, jer nema tu
makljaže, ni seksa, samo monotonija
pokojnika u pozi sakatog igrača ora.
Okolo voda bezazleno penuša,
gavrani kruže k’o dežurne haračlije,
galebovi napuštaju prizor
prezrivim letom, polako,
kao što odlaze ljubitelji belvija i leta.
Teskoba na prstima ulazi u naš grad,
u poslastičarnice i igraonice
odlaze naša deca
gde ih frivolno vrebaju Pluton,
Švrća i drugi stranci,
koji im putem baklava,
i nevidljivih fora
za(s)tiru identitet
i srpstvo usmeravaju
ka predelima
bajkovitog poniranja.

(ukraj Drine, avgust 2013)

Autor: Slobodan Todorović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *