Pogled ka zemlji Berićetiji

Gledao sam iz daleka, divio se, tajio i patio. Sreća te zemlje bila je srazmerna broju humanitarnih učinaka njenog Vladara. Iako je svuda u savremenom svetu republika bila opšti državni pojam, tu je, mada, izuzetno urbanom strujom, vladala apsolutistička monarhija. Vladar je sa razlogom nosio tu titulu, ali, nije mu laskalo kada ga tako zovu. Bio je njihov graditelj, njihov filozof, doktor, pekar, šumar, obućar, njihov vudu i sve drugo što ni sam leksički fond za sada ne sadrži. Bio je sve što se može zamisliti. Bio je hrabar i sposoban, humanost je sinonim za njegovo ime.

9928281

Tu malu i otuđenu, a uzgred, tako srećnu i bogatu zemlju, Vladar je čuvao poput sveca. Oreolom svojim prekrio ju je. Poput Zaratustre, svakoga dana putem sredstava javnog informisanja, a i penjući se (poput drevnih mudraca) na mostove, ulazeći u pećine i rudnike, novootvorene fabrike kugličnih ležajeva, porodilišta, bolnica, škola i gradilišta delio je moralne i duhovne lekcije narodu svome , te ih je naučio da budu složni i da se drže zajedno. Malo je reći da je u toj zemlji vladala tolika harmonija i berićet, da su ljudi uvek bili srećni i nasmejani, nadasve ljubazni i ostvareni. Tu se nije moglo desiti da jedan doktor nauka radi fizički posao, ili da penzioneri nadniče za neku crkavicu, ili, pogotovo, da uzorni studenti i budući intelektualci nemaju pokriće i nagradu za svoj trud. Svi su jedva čekali diplomu jer su znali da Vladar čuva radna mesta za njih. Ipak, neki su napuštali zemlju Berićetiju. Ne razumem zašto. Šuška se da je prava pozadina ovih najnovijih seoba naroda ustvari želja i interes da postanu državljani Berićetije. Naravno, to se ne sme reći tako javno, jer bi onda svi republikanci pohrlili tu, želeći komad hleba i život pod neprobojnim oreolom Vladara. Premda je njegova zemljica bila mala, nikoga nije odbijao. Želeo je samo najbolje za svakog. Bio je čudotvorac, nova verzija Mojsija ili Svetog Save. Egzistirao je na preko 20 mesta u istom trenutku. Recimo, umeo je da istog dana otvori nekolicinu osnovnih škola i posedi u đačkim klupama, sve sa ciljem provere ventilacije i grejanja za najmlađe, zatim, udarao je kamen temeljac na drugom mestu, na trećem rudničio, na četvrtom gradio puteve, na petom delio milostinju siromašnima, na šestom bio na sastanku u Briselu, pa u Prištini, zatim se u Sofiji sastajao sa predstavnicima japanske ambasade i na kraju dana podmirivao stoku po selima i gostovao u većem broju emisija. Ponekad bi ujutru odlazio u mesto kilometrima daleko samo kako bi ušao u kokošinjac i ukućane obradovao prvim kokinim jajima i vodom sa izvora. Na sebe gotovo nije mislio.

jon_jaylo_walk_path_dreamers_oil_canvas_original_artAli, jednoga dana, oreol Satane nadvi se nad oreolom Vladara. Mračni i nemili demoni proliše vodu iz sebe i vodom natopiše Berićetiju. Kiša je padala i padala, bez imalo milosti, kosila je sve pred sobom. Prvo su padale kuće, automobili, stoka, a zatim i ljudi. Znali su da ta apokalipsa ne može biti jača od njihovog Noja, njihovog Utnapištima, znali su da barka stiže. Noje je plovio na sever, zapad, istog i jug. Spasavao je živote. Nije uzimao po dvoje od svake vrste, već je blagoslovio i spasavao sve pred sobom. Deca su govorila da ima najnežnije ruke, nežnije od majčinih i da bi voleli da apokalipsa opet dođe, kako bi ih Noje ponovo tako držao u naručju. Stoka je bila blagoslovena. Doveo je lađe i za njih. Penjao se na krovove da spasi pse i mačke, čak je i ronio da pronađe omiljenu lutku jedne devojčice, govoreći da ništa na ovom svetu ne sme da pokvari osmeh deteta. Premda umoran i iscrpljen, imao je snage za kamere i intervjue. Želeo je da pošalje poruku svetu, kako bi svi videli u kolikoj su nevolji, pritom ni ne pomišljajući na eksponiranje svojih humanitarnih ustupaka, jer to nije hrišćanski.

******

I pobedi Noje apokalipsu. Pobedi sve anđele i demone i još jednom u nizu dokaza da je najsposobniji čovek na svetu. A ja, gledah ovo u čudu, gledah sa divljenjem. Danas je tačno tri godine kako ne mogu da zaspim jer nisam državljanin zemlje Berićetije i nisam doživeo da me ponese nežna ruka Vladara iz vrtloga mračnih dubina.

Autorka: Anđelka Aćimović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *