Plavi dim

Palio i gasio,
pa iznova
palim i gasim,
cigaretu za cigaretom.
U kišnoj noći,
dočekujući ta ista kišna jutra,
sa žutim filterom,
između ova dva; pa isto žuta prsta.
Gledam u prozore,
ne primećujem vozove,
što kidišu po šinama i
hukću sirenama.
Kao žar što pepeo nosi,
na crnu majicu se sivilo preslikava.
Noć još jedno sveže jutro donosi,
sa kapima kiše i mastilo se mojom dušom preliva.

U tvom Petrovgradu je svanulo,
ustaješ uskoro,
A u mom Beogradu noć,
plavi dimovi kruže oko moje glave,
huktaj voza ponovo uznemiruje ulične pse.
Ni hladnoća mi ne smeta jer se s’ srcem združila.
Cigareto prokleta ne gori mi prste!
Dušo usuhnula, vozovi odoše…
Ulični psi se mahom razbežaše,
svojim besciljnim putevima moju dušu odvedoše.

Autor: Nikola Olić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *