Пинокио и одбрана (варијација из сна)

Ђепето
лукави старче
твој конац ме гута
дубље од морске утробе

Далеко од дрвета-смрти
меснати
(в)лажни
живот
неудављен
тече

***
Згажени мрави
лете
у небо ђонова
Живот вечни
душе им
по бетону повлачи

***

из тела у тело
по мери тог притиска
радо пристањаје на смрт
по мери тог додира
никада довољно глади

***

Kишобран се топи
и цури јој низ руку
њена рука се топи
и цури низ улицу
свих злих сунца
под којима смо се грејали

Река и жеђ

Није то била ова вода
била је друга
отицала је
као што
свака вода
отиче
остављајући те
мокру
модру
саму
неопрану
од воде

***

надаш се ветру
јер пепео је снажан
до смрти снажан
ломи руке које га се одричу

***
време је
да једном
уђеш
да једном
изађеш
из њега

***

отпад који плута
отпад који тече
смеши се
смрт вода
смехом смрти
смеши се

Ауторка: Искра Вуксановић

Фотографија: Vangelis Choustoulakis