ПЕСМА

Дрво сам које пружа гране
у свим правцима
и чије гране имају гране.
Гранање грана.
Пружам  руке на све стране
да обухватим Ништа.
Наилазим на постојање одсутности Ништа.

Стварам песму по свом лику,
а она ми враћа истом мером.
Речи личе на стихове,
али стихови не личе на њих.
Стихови личе на строфе,
али строфе не личе на њих.
Строфе личе на песму
али песма не личи на њих.
Песма личи на песму,
али песма нема мој лик.

Аутор: Душан Захаријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *