Песма о делфину и жени

Пушташ да ми говоре све,
уши твоје слободне,
слободне речи које теку
низ  глатку шкољку.
Као таласе да чујем,
на пучини.
Носе таласи јадног делфина,
гурају га на обалу сиву.
Ово као да је сан, све је тамно.
Бура носи мене,
делфина малог.

Хајде, скупите се,
лепе сирене,
певајте за мене!
Зар не видите,
како се таласи играју са мном,
бацају ме на обалу,
а тамо је мени крај.
Хајде, певајте за мене!
Нису ми уши пуне воска.
Узмите ме песмама,
и телима својим,
дражи ми је глас ваш,
од њених таласа,
јер ме носи на суво и немам куда.
Певајте!

Аутор: Алекса Нинчић 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *