ODLASCI

Zamisli,
dođeš i ne odeš,
jer pristigao si tamo
odakle ne želiš više da polaziš,
jer doveden si tamo odakle si krenuo
odlazeći, a stalno stižući

Jer shvatio si da je ipak dolazak
tvoje vraćanje sebi

Zamisli,
odeš i ne vratiš se,
a ostaneš tu,
i zjapiš u bezvremenskom trajanju
izgubljen,
proteran od svoga,
odbačen od sebe,
pohitao u spas,
a spas osećaš daleko

Pa ti tako gori pod nogama jer ne pristižeš sebi,
A odmakao si se od sebe,
odlazeći si se vraćao
i nisi nigde ostajao

Zamisli,
vratiš se,
i ne prepoznaš više sebe
u tuđini tuđih tuđiju

Zamisli,
ne možeš više da kažeš
da ostao si tu,
jer kazivanje te ne iskupljuje
pred onim što više nisam

Zamisli,
dođeš i poželiš da ne odeš,
a za mene si otišao

I onda kreneš
a vraća te,
pokušava da te vrati sebi

A ja odem i ne vratim se,
sećajući se odlazaka

I niko nigde ne pristigne
i hoda izgubljen

A mogao je da živi spokojno,
bez dolazećih odlazaka,
bez nepristižućih dolazaka

Autorka: Milica Medić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *