ОДЛАСЦИ

Замисли,
дођеш и не одеш,
јер пристигао си тамо
одакле не желиш више да полазиш,
јер доведен си тамо одакле си кренуо
одлазећи, а стално стижући

Јер схватио си да је ипак долазак
твоје враћање себи

Замисли,
одеш и не вратиш се,
а останеш ту,
и зјапиш у безвременском трајању
изгубљен,
протеран од свога,
одбачен од себе,
похитао у спас,
а спас осећаш далеко

Па ти тако гори под ногама јер не пристижеш себи,
А одмакао си се од себе,
одлазећи си се враћао
и ниси нигде остајао

Замисли,
вратиш се,
и не препознаш више себе
у туђини туђих туђију

Замисли,
не можеш више да кажеш
да остао си ту,
јер казивање те не искупљује
пред оним што више нисам

Замисли,
дођеш и пожелиш да не одеш,
а за мене си отишао

И онда кренеш
а враћа те,
покушава да те врати себи

А ја одем и не вратим се,
сећајући се одлазака

И нико нигде не пристигне
и хода изгубљен

А могао је да живи спокојно,
без долазећих одлазака,
без непристижућих долазака

Ауторка: Милица Медић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *