НИЗ

I
Реч –
изгужвани сјај.
Магла у устима.
Као да негде ваздух жубори,
као последњи траг пред пад у вечити смисао.

II
Уплетени у бескрајан светлосни низ
осећамо струјања.
Са лицем са сенком осмеха
прими празне руке.
Врати светлост свету
и загрли бескрај.
Ослободи сјај
и пусти да нас веже –
нека расте свет.
Спојићемо светлости,
ослободићемо мук
и бићемо светлост,
бићемо звук.

III
Реч.
Негде успут
изгубила се
реч
oстала је само
.

IV
А далеко негде ипак боли последњи траг живота.
Кад су очи пуне неба,
кад су уста пуна облака.
Испљунуо сам свет кад сам рекао твоје име,
читав један свет у тренутку.
Границе простора нису границе свести.
Граница је реч
коју човек ствара.
А смисао негде пригушен чека –
чека човека.
Све је ту – присутно је.
А између људи
стоји реч.

V
Шта остане кад нестане све?
Остане –
све.
Једно мало све
које јесте све.
И зато
што јесте све,
оно не може да нестане.

426123

Реч аутора:
Савремени композитор Штокхаузен говорио је о претварању шума у звук и обрнуто. Уколико се шум успори до одређене мере, он добија фреквенцију и постаје звук. С друге стране, ако се звук убрза до одређене мере, он губи фреквенцију и постаје шум. Аналогно овоме, поставља се питање језика данас, његовог порекла и правца у којем се развија, а самим тим и питање порекла песме и њеног развитка. С обзиром да речи губе oдређено значење, значи ли то да услед свеопштег убрзања у свету постају шум, губе јасну фреквенцију (значење) и да, уколико се то убрзање настави, више ништа неће моћи да искажу и просто ће ишчезнути. Ако се реч оптерети мноштвом различитих значења, постоји могућност да буде угушена.

Аутор: Душан Захаријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *