NIŠVILLE IS OVER

Neko i Pajaco su osvedočeni ljubitelji muzike bilo rokenrola, bilo džeza. Tako ih je put i doveo u Nišvil i na Nišvil. Međutim četvorodnevna avantura je okončana, i oni se vraćaju domu svome. A kako drugačije nego međugradskim autobusom. Razgovor koji će njih dvojica voditi biće o svemu drugome samo ne o Nišvilu i o muzici. To je bilo, dogodilo se, to je iza njih, i trebalo bi pogledati ono što je ispred, što će se tek dogoditi. Uputiti jedan mali, sasvim majušan pogled u blisku budućnost.

Na autobuskoj su stanici sa prtljagom u rukama, i poput drugih putnika čekaju autobus. Ni na koji način ne odudaraju od ostalih putnika.

preuzimanje

Pajaco:

– Trenutna temperatura vazduha je dvadeset i šest stepeni Celzijusovih, dok je vreme devet časova i četrdeset i pet minuta. Ti podaci se mogu pročitati na staničnom displeju, i ja sam ih upravo pročitao.

Neko:

– Pravo vreme za bilo šta, pravo vreme ni za šta… Pravo, idealno vreme za pogrešno vreme. Svakoga jutra sunce se rađa na istoku, a uveče zalazi na zapadu. Eto, to ljudski rod zna i kao da mu je dovoljno. Ne komplikuju stvari, svoje živote. Rađaju se, umiru… Ulicu prelaze na zeleno…

Za trenutak Neko i Pajaco prekidaju svoj razgovor i ukrcavaju se u pristigli autobus. On ubrzo polazi, nestaje u pravcu severa, i njih dvojica nastavljaju razgovor.

Pajaco:

– Neprijatno sam iznenađen činjenicom da je autobus pun putnika. Nisam to očekivao. Žestoka je to borba za preživljavanje, i za ovo malo vode i vazduha koji su nam još na raspolaganju. Isto tako bih rekao da su ljudi poluraspadnuti. Potpuni raspad sistema, mada tu nikakvog sistema ni nema. On je na nekom drugom mestu.

Neko:

– Dok život teče dalje…

Pajaco:

– Sve teče, podložno je promenama, pa tako i život. Budeš mlad, pa ostariš, budeš lep, pa postaneš ružan…

mark_webster___mask_of_the_magician___abstract_geo_abstract_art__abstract__50ba44e0b53f75f94cc8acb9ac72cec4

Neko:

– Da li to znači da ako se rodiš ružan, da si onda profitirao? Budeš ružan i ostaneš ružan do smrti. Jedino sjaj u tvojim tužnim očima odaje da bi želeo makar nekada da budeš i lep. Ali tu čaroliju je nemoguće izvesti. Ružnoća je nešto što nije lako pobediti, sa njom se izboriti.

Pajaco:

– Za razliku od dobrote jer to se dâ promeniti. Postati zao jeste veština koja se može naučiti. Samo ako imaš dobrog učitelja. Prepredenog i pokvarenog učitelja. Još ako je neko vreme odležao u zatvoru, nećeš naći boljega.

Neko:

– Jedini je problem ako ne želiš da postaneš zao. Ako ti se gadi da budeš zao, i želiš da sačuvaš svoju dobrotu dok se svet oko tebe raspada i davi u krvi, znoju i suzama.

Pajaco:

– Da, to može da predstavlja problem. Ako misliš da je biti plemenit i dobar vrlina, a ne mana.

Neko:

– Doktor Džekil i gospodin Hajd. Preko dana biti dobar, a noću zao.

Pajaco:

– Biti neprestano zao je bolja kombinacija.

I ko zna koliko bi razgovor o dobru i zlu između Pajaca i Nekog još trajao da autobus nije prispeo na svoje konačno odredište. Oko 13 sati on je dospeo u Beograd.

Ulazak u severni grad jer Beograd na staroslovenskom znači Severni Grad. Ali to je već tema za neku novu diskusiju Pajaca i Nekog koja će ih čekati na nekom njihovom budućem zajedničkom putovanju.

Autor: Zoran Ilić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *