NIŠVILLE IS OVER

Неко и Пајацо су осведочени љубитељи музике било рокенрола, било џеза. Тако их је пут и довео у Нишвил и на Нишвил. Међутим четвородневна авантура је окончана, и они се враћају дому своме. А како другачије него међуградским аутобусом. Разговор који ће њих двојица водити биће о свему другоме само не о Нишвилу и о музици. То је било, догодило се, то је иза њих, и требало би погледати оно што је испред, што ће се тек догодити. Упутити један мали, сасвим мајушан поглед у блиску будућност.

На аутобуској су станици са пртљагом у рукама, и попут других путника чекају аутобус. Ни на који начин не одударају од осталих путника.

preuzimanje

Пајацо:

– Тренутна температура ваздуха је двадесет и шест степени Целзијусових, док је време девет часова и четрдесет и пет минута. Ти подаци се могу прочитати на станичном дисплеју, и ја сам их управо прочитао.

Неко:

– Право време за било шта, право време ни за шта… Право, идеално време за погрешно време. Свакога јутра сунце се рађа на истоку, а увече залази на западу. Ето, то људски род зна и као да му је довољно. Не компликују ствари, своје животе. Рађају се, умиру… Улицу прелазе на зелено…

За тренутак Неко и Пајацо прекидају свој разговор и укрцавају се у пристигли аутобус. Он убрзо полази, нестаје у правцу севера, и њих двојица настављају разговор.

Пајацо:

– Непријатно сам изненађен чињеницом да је аутобус пун путника. Нисам то очекивао. Жестока је то борба за преживљавање, и за ово мало воде и ваздуха који су нам још на располагању. Исто тако бих рекао да су људи полураспаднути. Потпуни распад система, мада ту никаквог система ни нема. Он је на неком другом месту.

Неко:

– Док живот тече даље…

Пајацо:

– Све тече, подложно је променама, па тако и живот. Будеш млад, па остариш, будеш леп, па постанеш ружан…

mark_webster___mask_of_the_magician___abstract_geo_abstract_art__abstract__50ba44e0b53f75f94cc8acb9ac72cec4

Неко:

– Да ли то значи да ако се родиш ружан, да си онда профитирао? Будеш ружан и останеш ружан до смрти. Једино сјај у твојим тужним очима одаје да би желео макар некада да будеш и леп. Али ту чаролију је немогуће извести. Ружноћа је нешто што није лако победити, са њом се изборити.

Пајацо:

– За разлику од доброте јер то се дâ променити. Постати зао јесте вештина која се може научити. Само ако имаш доброг учитеља. Препреденог и поквареног учитеља. Још ако је неко време одлежао у затвору, нећеш наћи бољега.

Неко:

– Једини је проблем ако не желиш да постанеш зао. Ако ти се гади да будеш зао, и желиш да сачуваш своју доброту док се свет око тебе распада и дави у крви, зноју и сузама.

Пајацо:

– Да, то може да представља проблем. Ако мислиш да је бити племенит и добар врлина, а не мана.

Неко:

– Доктор Џекил и господин Хајд. Преко дана бити добар, а ноћу зао.

Пајацо:

– Бити непрестано зао је боља комбинација.

И ко зна колико би разговор о добру и злу између Пајаца и Неког још трајао да аутобус није приспео на своје коначно одредиште. Око 13 сати он је доспео у Београд.

Улазак у северни град јер Београд на старословенском значи Северни Град. Али то је већ тема за неку нову дискусију Пајаца и Неког која ће их чекати на неком њиховом будућем заједничком путовању.

Аутор: Зоран Илић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *