Nervni slom civilizacije

Izbor iz zbirke poezije Nervni slom civilizacije

SVE ONO IZMEĐU

Intrigantne objave zveče
zvonkim nagoveštajem srama.
Deca sa žitnih polja plešu tango
na podijumu su krv i suze.
U zemlji plavog neba i zelenih gora
kroz patnju se sazreva.
Tajne prošlosti i laži koje nas vežu
ostavljaju varljivi trag
za novo vreme ljubavi i praštanja.
Čuvari kristalne dvorane
u sobi ogledala, grohotom se smeju
po oštrim ivicama trougla.
Rađanje, smrt i sve ono između.

ODMETNIK

U uskom si krugu
svog života,
u harmoniji tvog glasa
naznake tuge.
Pravila poništavaju
pravi izraz osećanja.
Ti si odmetnik
koji u sebi nosi
istorijski pečat
genijalnosti i nereda.
Skeptik na rubu romantike,
paradoks rađanja i smrti.
Slabosti lome i kidaju
kontinuitet misli,
bez kompromisa
između sile i nemoći.
Balansiraš na ivici noža
i vučeš za sobom sluzav trag.
Kao da ne znaš! Hej, čoveče!
Potreba za višim moralom
mrtva je već vekovima.

BES

Tuđe ti ruke
otvaraju vrata,
sve tajne tela su
prozirne i gluve.
Potištenost što
u vazduhu lebdi
proždire ljude.
Paketi krvavog mesa
i izlizane dlake
slepih pasa
padaju kao
crvljive trešnje.
Kosti nisu došle
sa tla, ni sa neba
ta moć, taj bol
potiče iz gubitka.
Kad bes uguši razum,
šta moramo postati
da ga zaustavimo?

ČOVEK

Arhetipsko sećanje.
Ispod naslaga civilizacije
još uvek neandertalac
riče odjekom divljina, odjekom zveri.
Sa narcističkom potrebom da liči
na čoveka, a da mu izrastu krila
samo je jedan od poniženih, među svojima.
Slojevi kore oko srži u kojoj nastaje misao
prigušen zvuk talasa sa obala Rajskog vrta
isijavaju zlo u svom pokušaju preobražaja.
Čitav je ciklus alternacija između dobra i zla.
U duši čoveka vode se večite borbe.

KORAK NAPRED

U vremenu ludila, možda ćemo se
bolje razumeti bez reči, piktogramima.
Kao čestice u Braunovom kretanju,
sudaramo se sa iskušenjima.
Široki su horizonti, ne mogu stati u
naše zenice, u zamgljene glave.
Na pljusku laži ne postoji dovoljno
veliki kišobran, pod kojim ostaješ suv.
Poplava retorike, valja i drobi misli,
za sobom ostavlja samo blato i mulj logike.
U potopu fraza, odbrambenim mehanizmima
navedi dobar argument za korak napred.

NA LANCU

Ironiju, oružje protiv bola, nosiš
kao čovek svog plemena, svoje horde.
Zaurlaj u zavereničkoj vezi sveta
kao neukroćena divlja zver.
Mržnja zaudara kao poluraspala mrcina.
U esenciji svoje duše, u letargiji misli,
u apatiji duha, ti si emotivni cinik i
idejni snob. U obesti iluzije gaziš načela.
Isekli su ti nos i uši, izvadili oči,
sada si poluslepa životinja koju
na lancu vuku.

Izbor iz zbirke poezije Uvertira za hod po žici

UZMI ŠTA TI TREBA

Kavez rebara
ne pušta dah
u samleveno telo.

Dim spaljenih snova,
talog u plućima, guši.

Krvavi talasi bučno
udaraju o hridi damara.

Suvo grlo ne pušta glas.

Mutne oči cure,
bujicom slanom.

Ne lomi mi lobanju,
unutra je moj svet!

Izlomi rebra
i uzmi šta ti treba
iz džepa ove noći.

TUGA JE BELE BOJE

Na donjoj usni
kapi krvi i suza,
ujed samoće i
uzavrela tuga.

Snežne kape
krovova se rugaju.

Zvezde se kikoću,
zaheftane na
nebeskoj ploči crnoj.

Soliteri hiljadama
svetlećih očiju
špijuniraju
naše kretanje.

Skrivamo se
u utrobi trošne
kuće.

Tuga je bele boje,
kao spektar svih
naših radosti,
podmuklo bode
čiodama novog dana.

ONO O ČEMU SE ĆUTI

Papirne zmajeve
sažvakao je vetar.

Stisnute usne
progutale su reči.

Postoje stvari
o kojima se ćuti.

Raspletene trenutke
klupče noći rađa.

Šarene perle
razbežale se oko nas.

Tišina se propinje,
viri sa trećeg sprata.

Bez prečice i puta,
besposleni vihor
zviždi našu pesmu.

Tvoja snaga u meni,
moja nežnost u tebi,
ono o čemu se ćuti.

Autorka: Sanja Raščanin 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *