Нервни слом цивилизације

Избор из збирке поезије Нервни слом цивилизације

СВЕ ОНО ИЗМЕЂУ

Интригантне објаве звече
звонким наговештајем срама.
Деца са житних поља плешу танго
на подијуму су крв и сузе.
У земљи плавог неба и зелених гора
кроз патњу се сазрева.
Тајне прошлости и лажи које нас вежу
остављају варљиви траг
за ново време љубави и праштања.
Чувари кристалне дворане
у соби огледала, грохотом се смеју
по оштрим ивицама троугла.
Рађање, смрт и све оно између.

ОДМЕТНИК

У уском си кругу
свог живота,
у хармонији твог гласа
назнаке туге.
Правила поништавају
прави израз осећања.
Ти си одметник
који у себи носи
историјски печат
генијалности и нереда.
Скептик на рубу романтике,
парадокс рађања и смрти.
Слабости ломе и кидају
континуитет мисли,
без компромиса
између силе и немоћи.
Балансираш на ивици ножа
и вучеш за собом слузав траг.
Као да не знаш! Хеј, човече!
Потреба за вишим моралом
мртва је већ вековима.

БЕС

Туђе ти руке
отварају врата,
све тајне тела су
прозирне и глуве.
Потиштеност што
у ваздуху лебди
прождире људе.
Пакети крвавог меса
и излизане длаке
слепих паса
падају као
црвљиве трешње.
Кости нису дошле
са тла, ни са неба
та моћ, тај бол
потиче из губитка.
Кад бес угуши разум,
шта морамо постати
да га зауставимо?

ЧОВЕК

Архетипско сећање.
Испод наслага цивилизације
још увек неандерталац
риче одјеком дивљина, одјеком звери.
Са нарцистичком потребом да личи
на човека, а да му израсту крила
само је један од понижених, међу својима.
Слојеви коре око сржи у којој настаје мисао
пригушен звук таласа са обала Рајског врта
исијавају зло у свом покушају преображаја.
Читав је циклус алтернација између добра и зла.
У души човека воде се вечите борбе.

КОРАК НАПРЕД

У времену лудила, можда ћемо се
боље разумети без речи, пиктограмима.
Као честице у Брауновом кретању,
сударамо се са искушењима.
Широки су хоризонти, не могу стати у
наше зенице, у замгљене главе.
На пљуску лажи не постоји довољно
велики кишобран, под којим остајеш сув.
Поплава реторике, ваља и дроби мисли,
за собом оставља само блато и муљ логике.
У потопу фраза, одбрамбеним механизмима
наведи добар аргумент за корак напред.

НА ЛАНЦУ

Иронију, оружје против бола, носиш
као човек свог племена, своје хорде.
Заурлај у завереничкој вези света
као неукроћена дивља звер.
Мржња заудара као полураспала мрцина.
У есенцији своје душе, у летаргији мисли,
у апатији духа, ти си емотивни циник и
идејни сноб. У обести илузије газиш начела.
Исекли су ти нос и уши, извадили очи,
сада си полуслепа животиња коју
на ланцу вуку.

Избор из збирке поезије Увертира за ход по жици

УЗМИ ШТА ТИ ТРЕБА

Кавез ребара
не пушта дах
у самлевено тело.

Дим спаљених снова,
талог у плућима, гуши.

Крвави таласи бучно
ударају о хриди дамара.

Суво грло не пушта глас.

Мутне очи цуре,
бујицом сланом.

Не ломи ми лобању,
унутра је мој свет!

Изломи ребра
и узми шта ти треба
из џепа ове ноћи.

ТУГА ЈЕ БЕЛЕ БОЈЕ

На доњој усни
капи крви и суза,
ујед самоће и
узаврела туга.

Снежне капе
кровова се ругају.

Звезде се кикоћу,
захефтане на
небеској плочи црној.

Солитери хиљадама
светлећих очију
шпијунирају
наше кретање.

Скривамо се
у утроби трошне
куће.

Туга је беле боје,
као спектар свих
наших радости,
подмукло боде
чиодама новог дана.

ОНО О ЧЕМУ СЕ ЋУТИ

Папирне змајеве
сажвакао је ветар.

Стиснуте усне
прогутале су речи.

Постоје ствари
о којима се ћути.

Расплетене тренутке
клупче ноћи рађа.

Шарене перле
разбежале се око нас.

Тишина се пропиње,
вири са трећег спрата.

Без пречице и пута,
беспослени вихор
звижди нашу песму.

Твоја снага у мени,
моја нежност у теби,
оно о чему се ћути.

Ауторка: Сања Рашчанин 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *