Neko te voli

Neko te voli, a Ti pojma nemaš
Pojma nemaš dok te svetlosni zrak doziva u novi dan
I dok u praskozorje snivaš najlepše snove
Dok koračaš sebi poznatim pravcima i uzimaš prvu kafu i novine
Dok pokušavaš da nađeš pojam o vremenu ili dokučiš život
I dok u tami sam sa sobom vodiš dijaloge

Baš tada, neko te voli

U sebi glasno, pred svetom neprimetno i tiho
Moli se sa tobom
Sanja sa tobom
Boli tvoje boli
Krvari tvoje rane
Drži za ruku onda kada pomisliš da si sam

Da, neko te voli
A Ti pojma nemaš

Ćutimo. Nemi smo i daleki
Slavuji u našim glasovima postaju nečujni, čineći da jedno “Volim te”, ostane da lebdi negde između redova
Nastavlja da stanuje u podsvesti i ledi se u žilama
Štedimo naše reči kao da imamo svo vreme ovoga sveta
A ustvari smo nevidljiva masa u bezgraničnom prostoru koja ima svoj rok trajanja

Tako postaneš svačiji
Ostaneš ničiji
Izgoriš bez plamena
Udaviš se od viška emocija
Ostaneš zarobljen u snovima koji se sudaraju sa granicama realnosti

Dok prolaze meseci, prolaze godine
Noći obavijene bezgraničnom čežnjom ti se raduju unapred
Gubiš svoje bitke, iako možeš dobiti rat
Trkaš se sa sopstvenim bolom koji dostiže hiberbolične razmere
I sa burom emocija s kojima ne možeš da se izboriš

I dok se tešiš mišlju da je tako moralo biti
Da su naše ljubavi sudbinski predodređene da budu nemušte
I dok privijaš samoću ka sebi kao nešto što ti sleduje
Dok ti pregršt pitanja u duši stvara erupciju vulkana koja se dešava jednom u stoleću

I tada, i tada te neko voli.

A Ti pojma nemaš.

Autorka: Amela Greksa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *